„Циљ Азербејџана је мирна интеграција становника Карабаха јерменског порекла и ми се залажемо за нормализацију односа између Азербејџана и Јерменије“, рекао је Хаџијев на брифингу за представнике дипломатског кора акредитованог у Бакуу.
Према његовим речима, азербејџанска страна предузела је све мере да смањи жртве међу цивилним становништвом Карабаха.
„Тврдње јерменске стране о наводним масовним жртвама у антитерористичкој операцији Оружаних снага Азербејџана у Карабашком региону Азербејџана не одговарају стварности. Азербејџанска страна је предузела све мере да сведе на минимум жртве међу цивилним становништвом Карабаха“, истакао је он.
Он је додао да је план Бакуа за реинтеграцију јерменског становништва Карабаха спреман.
„Наш план за социо-економску реинтеграцију је спреман. Припремили су га надлежни ресори“, рекао је Хаџијев на брифингу за представнике дипломатског кора акредитованог у Бакуу.
Хаџијев је додао да је Азербејџан добио гаранције да ће илегалне јерменске оружане формације у Карабаху бити разоружане, а војна техника пребачена у Баку.
Он је истакао да је присуство око 10 хиљада јерменских илегалних оружаних формација у Карабаху било неприхватљиво.
Министарство одбране Азербејџана у уторак је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.
Нагорно Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно Карабаху чине Јермени.
Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно Карабашку Републику. Од 1992. до 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Радило се о правим војним дејствима током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен.
Крајем септембра 2020. године у Нагорно Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону су се, укључујући и у Лачинском коридору, распоредили руски мировњаци.
Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму. Крајем маја ове године премијер Јерменије Никола Пашињан изјавио је да је Јереван спреман да призна суверенитет Азербејџана у совјетским границама, односно, заједно са Карабахом.
Председник Русије Владимир Путин је у септембру рекао да је јерменско руководство, практично, признало суверенитет Азербејџана над Карабахом. Азербјеџански лидер Илхам Алијев је рекао да Азербејџан и Јерменија могу да потпишу мировни споразум до краја године ако Јереван не промени свој став.