Портпаролка руског Министраства спољних послова је је додала да о томе сведочи одсуство реакције ЕУ на изјаве званичног Кијева да земља треба да добије нуклеарни статус.
„Припрема јавног мњења на то да Украјини треба предати тактичко нуклеарно оружје траје већ дуже време. Више пута смо чули да Украјина прави ‘прљаву атомску бомбу’ и у том контексту није било никакве осуде ни од стране ИАЕА, ни од стране земаља НАТО-а. Осим тога, чули смо за провокације које се спремају у нуклеарки Запорожје или против Курске нуклеарне електране са циљем да се изазове тешка нуклеарна катастрофа која ће приморати Русију да прекине борбе и усмери ресурсе на елиминисање такве катастрофе. Осим тога, када је Украјина почела да тражи од западних земаља авион Ф-16 који може да носи нуклеарне тактичке нуклеарне бомбе Б-61 то је постала индиректна потврда да постоје планови о испоруци Украјини авиона способних да носе нуклеарно оружје“, каже руски војни експерт Јуриј Кнутов.
То је, додаје експерт, довело до тога да Москва преда Оружаним снагама Белорусије ракетни систем „искандер-М”, који може да користи и конвенционалне и нуклеарне ракете, као и да започне обуку белоруских посада да користе тактичко нуклеарно оружје ради заштите Савезне државе Русије и Белорусије.
„Отуда и упозорења Русије да такве акције могу довести до трећег светског рата. Нажалост, западни политичари данас веома наивно гледају на претње које би фактички могле да доведу до нуклеарне апокалипсе. Они те претње доживљавају као некакву руску реторику и ништа више од тога, па настављају да праве кораке ка могућој испоруци нуклеарног оружја Украјини“, каже Кнутов.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да постоји могућност да у „овом театру апсурда“ Европској унији „затреба и нуклеарна Украјина“
© Пресс-служба МИД РФ
/ Хоће ли Украјина производити нуклеарно оружје
Кијевски режим планира провокације само да би за то окривио руске снаге, дискредитовао руско руководство и нашао оправдање за наоружавање нуклеарним оружјем.
„Основа за то може бити нека врста провокације коју је својевремено спремао кијевски режим, када су наводно оборили ракету 'точка-У', или неку другу крстарећу ракету која је наводно носила нуклеарну бојеву главу. Такве провокације су тада заустављене, али кијевски режим није одустао од планова и снова о набавци нуклеарног оружја. За западне земље, а пре свега Вашингтон, било би веома интересантно да нуклеарни сукоб избије на територији Украјине и европског дела Русије. Американци би то, док једу кокице, гледали на телевизији, верујући да та конфронтација на њих неће утицати“, наводи Кнутов.
Владимир Зеленски је на Минхенској конференцији захтевао од западних савезника „пријем у НАТО или статус нуклеарне силе“, док је у марту ове године на сајту председника Украјине објављена петиција у којој се позива да се на територији Украјине распореди америчко нуклеарно оружје или да Украјина направи своје нуклеарно оружје.
На питање може ли Украјина да створи нуклеарно оружје Кнутов каже:
„Тренутно око 15 до 20 земаља има технологије које омогућавају да саме направе нуклеарно оружје, почевши од Немачке, Јапана, Египта, Саудијске Арабије, Бразила, Аргентине итд. Друга је ствар што нам међународна контрола омогућава да обуздамо овај процес, а ако Украјина крене овим путем, поред тога што ће поткопати Уговор о неширењу нуклеарног оружја, натераће и Русију да зада снажан ударац тим центрима“, упозорава Кнутов.
Експерт подсећа да се својевремено у Харкову, на Факултету за физику, радило на стварању прљаве бомбе, као и на још једном украјинском универзитету, а таква места постају легитимна мета за руске снаге.
„То није нова тактика. Израел је стално користи против других земаља које могу представљати директну претњу Израелу. И стога Русија овде није нека врста иницијатора или пионира таквих узвратних мера против оних земаља које покушавају да против друге земље створе нуклеарно оружје“, наводи Кнутов.
Нуклеарно обуздавање
Ризици од нуклеарне ескалације расту и у том контексту важно је јачати „нуклеарно обуздавање“. На питање да ли Русија треба да мења политику нуклеарног обуздавања Кнутов каже „да се и то питање разматра“.
„Русија треба да има свој приступ нуклеарном оружју, пре свега због чињенице да Русија предвиђа само две варијанте за употребу нуклеарног оружја и то као одговор на нуклеарни напад и у другом случају, ако се појави егзистенцијална претња по којој ће Русија једноставно престати да постоји на мапи света. Дакле, у оба случаја је дозвољена употреба нуклеарног оружја. Међутим, то су све мере одмазде. Сада постоји много различитих гледишта по овом питању, а једно од њих каже да Русија треба да има право да покрене превентивни нуклеарни напад ако постоји озбиљна претња нашој земљи“, истиче Кнутов.
НАТО је нуклеарни савез, с обзиром да има три нуклеарне државе – чланице: САД, Велику Британију и Француску. Оне не дозвољавају другим НАТО државама да располажу нуклеарним оружјем, али концепт Алијансе предвиђа да ако неком од ненуклеарних савезника прети нуклеарни напад, онда ће нуклеарне чланице проширити стратегију одвраћања.
С друге стране, министар спољних послова Литваније Габриелус Ландсбергис позвао је НАТО да прошири члан 5 Северноатланског уговора и „нуклеарни кишобран“ на Украјину.
Члан 5 подразумева принцип колективне одбране. По њему, напад на једну чланицу НАТО-а сматраће се нападом на све чланице Алијансе. Ако се то догоди, свака држава ће, у циљу остваривања права на индивидуалну или колективну одбрану, помоћи нападнутој земљи, укључујући и употребу оружане силе.
Литвански министар сматра да члан 5 НАТО-а треба да се прошири на земље које су остале „сивој зони“ и због тога су „нападнуте“, али које теже Западу али нису тамо.
„Да би се донела таква одлука Украјина би прво требало да престане да води борбена дејства. Фактички, Украјина води рат против Русије, а када би се то десило суштински би значило да је НАТО званично спреман да уђе у трећи светски рат. Мислим да је већина политичара и у Вашингтону и у Бриселу свеснапоследица такве одлуке и, по мом мишљењу, проширење овог члана на Украјину се неће догодити. Зашто? Јер би то означило почетак Трећег светског рата“, закључио је Кнутов.