Руски министар одбране Сергеј Шојгу је, на заједничкој седници колегијума министарстава одбране Русије и Белорусије, упозорио да се ситуација на границама Савезне државе нагло погоршала због отворено непријатељских активности НАТО-а.
НАТО војне базе могле би да се појаве територији Финске и Шведске, а контингент Алијансе је у источној Европи од фебруара прошле године повећан за два и по пута и премашио је 30.000 војника.
На источном крилу НАТО-а редовно се одржавају маневри великих размера, чији је сценарио заснован на војном сукобу са Русијом и Белорусијом. Употреба нуклеарног оружја се тестира уз коришћење америчке стратешке авијације и тактичких нуклеарних снага НАТО-а.
„Констатација је тачна – дошло је до повећања војног контингента НАТО-а. На територији Белорусије, нашег стратешког савезника, са којим имамо заједнички војно-стратешки простор, већ заједнички користимо војну инфраструктуру. Имамо на територији Белорусије заједничку противваздушну и противракетну одбрану, створили смо мобилну групу здружених снага, јачамо Центре за борбену обуку, где се одвија обука наших заједничких снага за специјалне операције. Поред тога, тамо постоје три бригаде Белорусије, које су такође укључене у мобилне снаге за јачање граница. Као што знате, у Белорусију су пребачени и наши ‘искандери’, који могу да користе конвенционалне и нуклеарне ракете“, каже руски војни експерт Владимир Јераносјан.
У случају да се Савезна држава Русије и Белорусије суочи са претњом нуклеарног напада, рецимо, са територије Пољске или Финске, која своје аеродроме уступа НАТО пакту за војне вежбе, Москва ће имати све потребне ресурсе и снаге да одбије те нападе и одбрани територију Савезне државе.
Русија јача своје западне границе као одговор на испоруке оружја Украјини из САД и западних земаља, укључујући високо прецизне ракете и предстојећу испоруку ловаца Ф-16 Кијеву, рекао је министар одбране Русије Сергеј Шојгу
© Sputnik / Максим Блинов
/ Калињинград – трн у оку НАТО пакта
Шведска је на прагу да уђе у НАТО и већ се из те земље чују позиви на трајно распоређивање НАТО база у земљи, док је Финска постала 31. чланица Алијансе почетком априла ове године, чиме се удвостручила граница Русије и овог војног савеза, са 1.300 на 2.600 километара.
„Финска има веома озбиљну сарадњу са земљама НАТО-а, укључујући Пољску са којом сарађује око производње пољских борбених возила ‘росомак’, раде на радарима и другим врстама војне технике. Финска спроводи веома озбиљну обуку специјалних снага за дубоко извиђање. Има концепт симетричног ратовања. Осим тога, и Финска и Шведска имају флоту прилично озбиљних корвета и могу да угрози воде Балтика, што значи директно и Калињинградску област“, каже Јераносјан.
Калињинградска област, најзападнија линија одбране Русије и трн у оку НАТО-а, граничи се с Литванијом и Пољском. Та ексклава на Балтичком мору окружена је чланицама ЕУ-а и НАТО-а и све је чешће средиште тензија, а заузима и посебно место у агенди политике Варшаве.
„У принципу, у калињинградским лукама увек постоји претња од Пољака, који имају рониоце, озбиљне поморске диверзанте – специјалну јединицу ‘Формоза’ од 160 људи који могу да изврше подводне диверзије“, истиче експерт.
Због растућих претњи, Русија и Белорусија јачају одбрану у свим правцима, подвлачи Јераносјан.
„Ово јачање се не односи само на бројчано повећање морске пешадије, јер као што знате донета је таква одлука, него и на пренаоружавање најновијим типовима наоружања и заједничку обуку наших савезника, чак не по линији ОДКБ-а, већ по линији Савезне државе. Имамо заједничку инфраструктуру и заједничке задатке, постоје заједнички циљеви“, додаје Јераносјан.
Има ли ризика од директног сукоба Русије и НАТО-а
Руски министар одбране је рекао и да Русија јача своје западне границе, између осталог и као одговор на испоруке оружја Украјини из земаља НАТО-а. Указао је да земље НАТО-а предају обавештајне информације Оружаним снагама Украјине, обучавају украјинску војску и шаљу јој плаћенике, као и да намеравају да испоруче америчке ловце Ф-16, који могу да носе нуклеарно оружје.
Данска, Норвешка и Холандија су изразиле спремност да предају Ф-16 Кијеву, док je Москва јасно ставила до знања да ће испоруку борбених авиона Украјини сматрати „претњом Запада у нуклеарној сфери“.
Шеф Пентагона Лојд Остин је рекао да ће ловци-бомбардери Ф-16 бити пребачени Кијеву најкасније следећег пролећа.
Шојгу је уверен да је Запад, бранећи кијевски режим, покренуо хибридни рат против Русије у војно-политичкој, правној, економској и хуманитарној сфери, а Русија осуђује војну помоћ Украјини од других држава.
Јераносјан подсећа да су у Украјину, између осталог, пребачени амерички ракетни системи ХИМАРС и ракете дугог домета МГМ-140 „атакамс“, које су украјинске снаге већ употребиле у Запорошкој области.
Тактичке ракете „атакамс“ могу бити домета и до 300 километара, али пројектили који су испоручени украјинским снагама имају нешто мањи домет од 165 километара и опремљене су касетном бојевом главом.
„То значи да постоји егзистенцијална претња и да се противаздушна одбрана мора ојачати не само на територији Белорусије, која граничи са севером Украјине, већ и на територији Белгородске, Курске и Брјанске области“, нагласио је експерт.
Упркос свему, Јераносјан оцењује да је ризик од директног сукоба Русије и НАТО-а у овом тренутку мањи него што је био прошле године.
„Зашто се то догађа? Због руских успеха на бојном пољу и активне одбране. Европа, која је плаћала Украјину и третирала је као плаћеника, схватила је да је Украјина постала просјачки центар. Осим тога, у Европи су на власт почели да долазе адекватни политичари, мада још нису почеле да се стварају коалиције. Већ видимо да је у Словачкој на власт дошао Роберт Фицо, видимо како се понаша Виктор Орбан, премијер Мађарске. Имамо и фактор израелско-палестинског сукоба који се одражава и на Европу и самим тим њима неће бити до Украјине, јер ће утонути у сопствене проблеме. Европи је јасно да је у таквој ситуацији теже покренути производњу и пребацити своју економију на милитаристички колосек. Мораће да се баве својим пословима, биће мање усредсређени на Украјину и у том смислу, мање агресивни. То јест, имаће мање новца. Дакле, могућност од нуклеарне катастрофе у нашем региону, наглашавам - у нашем региону - се смањује“, закључио је Јераносјан.