Србију ће на седници представљати премијерка Ана Брнабић, док ће у име Приштине говорити председница привремених институција Вјоса Османи.
Седница Савета безбедности УН почеће у 21 сат по централноевропском времену.
Очекује се да ће Зијаде истаћи кључне политичке и безбедносне догађаје на КиМ током периода обухваћеног извештајем генералног секретара Антонија Гутереша.
Гутереш је у извештају позвао све стране да се уздрже од предузимања једностраних потеза који би могли да доведу до јачања тензија и даље ескалације.
„Ескалација тензија и безбедносни инциденти у мају и јуну негативно су утицали на процес дијалога, који остаје једини пут за решавање свих отворених питања“, навео је Гутереш.
До инцидената у мају и јуну, које Гутереш помиње у извештају, дошло је након што су нови градоначелници општина са српском већином, етнички Албанци изабрани на изборима које су Срби бојкотовали, ушли у зграде локалних самоуправа у Звечану, Лепосавићу и Зубином потоку, уз помоћ косовских специјалаца.
У извештају, којим нису обухваћена дешавања у селу Бањска, 24. септембра, Гутереш је написао и да „забрињава“ што стране нису оствариле значајан напедак у примени Споразума о путу ка нормализацији и што тек треба да се договоре о редоследу примене одредби његовог Имплементационог анекса, о којем су две стране постигле сагласност 18. марта у Охриду.
„Недостатак напретка у дијалогу носи ризик од даљих тензија и могуће ескалације на терену. Позивам стране да потврде истинску посвећеност дијалогу уз посредовање Европске уније и да у потпуности примене све до сада постигнуте споразуме“, додао је Гутереш.
Навео је и да је „кључно пронаћи решење за скоро одржавање ванредних и инклузивних локалних избора на северу Косова, уз учешће Срба, како би се смањиле тензије и кренуло напред“.
Гутереш је у извештају поздравио Декларацију о несталим лицима, коју су Београд и Приштина усвојили 2. маја у Бриселу, у дијалогу уз посредовање ЕУ, и позвао стране да у доброј вери предузму све неопходне мере за спровођење одредби тог документа.
Иако је Гутереш недавно наговестио могућност да седница буде затворена за јавност, због тензија између представника Београда и Приштине на претходној таквој седници, одржаној 27. априла, седница ће ипак бити отворена за јавност.
Обавеза да се одржавају седнице СБ о стању на Косову, произлази из Резолуције 1244 СБ УН, која налаже да генерални секретар УН „у редовним интервалима“ извештава СБ о спровођењу ове резолуције.
Очекује се да ће на састанку чланови Савета осудити недавни пораст насиља, обесхрабрити даље једностране акције, позвати на деескалацију тензија и охрабрити обе стране да се позабаве текућим питањима кроз дијалог.
Пре почетка седнице Брнабићева би требало да се састане са Гутерешом, као и са Сержо Франка Данесеом, амбасадором Бразила у УН, који председава Саветом безбедности.
Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, то тело је до 2018. о Косову расправљало четири пута годишње.
У 2019. седнице су сведене на три седнице годишње, док се од 2020. одржавају по две седнице годишње.
На седницама СБ УН о раду УНМИК-а у претходних неколико година, Србију су представљали министри спољних послова, Ивица Дачић и Никола Селаковић.