Ово за Спутњик каже војни аналитичар Александар Радић и додаје:
„Управо због Хезболаха, Израел мора да држи јако велике снаге на северу, а то значи да трпе ударне трупе, оне које треба да дејствују у појасу Газе“.
Заоштрило се на граници Израела и Либана
Ситуација на либанско-израелској граници нагло се заоштрила. Хезболах је запретио Израелу да ће платити високу цену уколико дође до копнене офанзиве на појас Газе. Истовремено, из Израела стижу упозорења да ова организација игра веома опасну игру и да би могла да увуче Либан у рат, „од којег неће добити ништа“.
Израел и Хезболах имају дуги историјат сукоба који сеже деценијама уназад, а наш саговорник каже да је Хезболах на свим фронтовима до сада показао изузетну чврстину, јер реч је о снагама које су попуњене високо мотивисаним људима.
„Показали су то у оружаним сукобима и кад су се дохватили са Израелцима 2006. године на југу Либана, очи у очи, кад су уништавали израелске меркаве. Борили су се у Либану, борили су се у Сирији. Међутим, без обзира на репутацију Хезболаха, треба имати у виду да су прилично истрошени, тешко је одржавати толико терета у рату у Сирији и не платити цену“.
Протест у Либану у знак подршке Палестинцима у Појасу Газе
© AP Photo / Hassan Ammar
Иран чува леђа
Радић додаје да је Хезболах кадровски прилично окрњен, али да ипак иза себе има Иран. А имају и сигурну базу, јер су руске снаге у Сирији, бар са те стране неће доћи удар на њих.
„Постоји и она друга страна приче, да ли је сврсисходно да у овом тренутку улазе у рат. Хезболах је до сада уживао сваколику подршку Ирана. Негде у дубокој сенци свих догађања око појаса Газе, наравно да се увек чита присуство Ирана. Они су ти који калкулишу, које снаге сад треба увести у игру, зашто, шта се тиме добија, шта се тиме губи“.
По моделу ЈНА
Радић истиче да сама чињеница да је Хезболах предузео неке активности у Либану, а то је за Израелце северни фронт, показује да жели да олакша ситуацију Палестинцима, тако што ће за себе везати део снага Израела.
„Израел је спровео мобилизацију која се показала изузетно ефикасном, они су добили врло јасан доказ о лојалности свог становништва. Чињеница је да је Израел створио велику ратну војску, тај концепт развоја ратних јединица које имају конзервирано, складиштено наоружање, дуго негују. Препознатљив је као модел организације ЈНА, али чињеница да они морају да истовремено држе снаге на више фронтова, то је оно што их оптерећује“.
Радић додаје да 350 хиљада израелских резервиста звучи врло снажно када у медијима о томе говори Нетанијаху или неко други од израелских функционера, али реалност је ипак мало другачија.
„Они ће због присуства Хезболаха, макар он не испалио ни један једини метак, морати да држе јако велике снаге везане за север Израела, мораће да држе снаге према Голанској висоравни. Са удараним снагама могу да крену према Гази, али, наравно, треба имати у виду да ће те снаге бити битно окрњене оним делом ефектива који ће морати да остане у приправности, јер шта ако Хезболах ипак крене“.
Размена ватре на граници Либана и Израела
© Sputnik / STR
Снажна одбрана
Што се тиче самог војног потенцијала, Александар Радић каже да је главни Хезболахов адут, заправо одбрана:
„Могу да туку ракетама 122 мм, совјетским Градом и разним другим ракетним системима којима располажу. Противоклопним вођеним ракетама, као што је Корент. Могу доста ефикасно да уништавају израелске отпорне тачке, тенкове и друга оклопна борбена возила дуж граничне линије, али они немају стварни офанзивни потенцијал. Хезболах не може да предузме акцију која би у фронталном сукобу могла да Израелце избаци са њихових одбрамбених линија“, објашњава Радић.
Он подвлачи да је снага Хезболаха, у односу према Израелу, што се видело када је израелска војска 2006. године покушала да тенковским јуришом уђе у јужни Либан, искључиво у одбрамбеном потенцијалу.
„Јако су се опекли. Показало се да Хезболах има одбрамбени потенцијал, да су њихове способности, кад је реч о герилском ратовању, неспорне. А када је реч о операцијама напада, то је било могуће да спроведу против неких снага у Сирији. Против противника који је технички мање опремљен, па чак и ако је бројчано јачи, ту су показали храброст и одлучност, али то у овом тренутку није могуће и против израелске војске“, закључује Радић.