„Могу да кажем о политичкој позадини, зашто се то дешава, због чега се на Западу интензивирају овакви разговори (о коришћењу руских средстава). Из једног разлога – зато што је новац на измаку, и сами морају некако да опстану. Други фактор је ситуација на Блиском истоку. Очигледно је да ће се умешаност Запада у ову ситуацију тицати и финансијске сфере“, навео је дипломата.
Раније је Одбор за спољне послове Представничког дома САД подржао предлог закона којим се предвиђа пребацивање дела конфисковане руске имовине Украјини.
Министри спољних послова Г7 су у заједничком саопштењу наговестили да Г7 неће враћати Русији њена замрзнута средства све док Москва не пристане да плати одштету Кијеву.
Након почетка специјалне војне операције у Украјини, Европска унија и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијске компаније „Euroclear“ – једне од највећих светских система клиринг система. Лидери ЕУ су у октобру прошле године наложили Европској комисији да припреми предлоге за коришћење замрзнутих средстава за финансирање обнове Украјине, али предлог од ЕК још увек није добијен. У Кремљу су саопштили да би доношење таквих одлука „представљало још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права“.