Руски политиколог Антон Бредихин је ситуацију око Придњестровља окарактерисао као „алармантну“.
„Подсећам да молдавске власти већ неколико година подстичу могућност војног сукоба између Молдавије и Придњестровља. Стога су појава оваквих ровова и заштитних положаја корак ка ескалацији сукоба и конфронтацији између Кишињева и Тираспоља. Молдавске власти не крију да су спремне на потпуну блокаду Придњестровља и у том случају ће се регион суочити у најмању руку са хуманитарном катастрофом“, рекао је политиколог.
Информацију да се у зони безбедности нешто „кува“ обелоданио је Олег Бељаков, копредседавајући Обједињене контролне комисије Придњестровља, који је рекао да су се у области молдавских насеља у Слобозија-Душка и Криуљани, који припадају територији зоне безбедности, појавили „свежи ровови“, ископани одговарајућом инжењерском техником.
Регион је такође забринут због постављања блокова на путевима који се директно граниче са Придњестровљем. Као доказ Бељаков располаже фотографијама које потврђују његове тврдње.
Бељаков је упозорио да би такве акције Кишињева могле да доведу до заоштравања ситуације у зони безбедности и поставио је реторичко питање - зашто Молдавија копа ровове на граници са Придњестровљем и зашто се постављају блокови на путевима у продужетку тих ровова?!
На територији Молдавије, у близини границе са Придњестровљем, појавили су се „свежи ровови“
© Flickr / Dieter Zirnig
Спрема се изолација Придњестровља
Руски политиколог Вадим Трухачов не искључује могућност да званични Кишињев спрема изолацију Придњестровља. Он је изразио забринутост да би ово могло да постане увeртира за инвазију на територију Придњестровља, али не нужно из Молдавије.
„Aко размислите о томе одакле је могућа инвазија, онда је то највероватније од стране Украјине. У Молдавији је спремност за рат много мања него у Украјини. Осим тога, војне могућности Украјине су такође веће. Стога, главна војна опасност, вероватно, долази са те стране“, упозорава Трухачов.
Није тајна да Кијев прижељкује отварање другог фронта против Русије, а Москва је већ упозоравала да кијевски режим спрема провокације у Придњестровљу, копа одбрамбене и фортификационе објекте између Украјине и Придњестровља и на све начине показује спремност да се меша у овај процес, укључујући и употребу силе.
Москва је одговорна за безбедност 250.000 грађана Русије у Придњестровљу. Осим тога, тамо се налази руски мировни контингент и група војника која чува огромно складиште муниције у Колбасни, на само неколико километара од границе са Украјином.
У том великом руском војном складишту из совјетског периода, за које неки тврде и да је највеће у Источној Европи, чува се велика количина наоружања и око 20.000 тона муниције.
Да упозорења Русије нису била узалудна потврђује и покушај атентата на лидера ове непризнате државе, терористички напад у згради Министарства за државну безбедност у Тираспољу прошлог маја, као и информације руске стране о томе да је кијевски режим слао војне трупе на границу са овом територијом.
Молдавија јача савез са Западом
С друге стране, молдавске власти заузеле су курс ка зближавању са Западом, а та земља, некадашња совјетска република, прошлог лета постала је кандидат за чланство у ЕУ.
Председница Молдавије Маја Санду Русију назива највећом претњом по националну безбедност републике, а истиче стратешко партнерство са земљама ЕУ, Великом Британијом и другим чланицама НАТО, и посебно са САД.
Експерти објашњавају да је Молдавија, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом, а то изгледа посебно цинично ако се има у виду да је криза у Украјини у великој мери изазвана неодговорном политиком ширења Алијансе.
Придњестровље je тражило излазак из састава Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити с Румунијом. После неуспелог покушаја молдавских власти да на силу реше проблем 1992. године, Придњестровље, регион са око 470.000 становника, практично је постало територија ван контроле Кишињева.
На референдуму 2006. године, који није признала међународна заједница, више од 97 одсто гласача је подржало независност региона, а након тога је проглашена непризната Придњестровска Молдавска Република, која и данас гаји нада о припајању Русији.