Шпанија је добила нову владу са старим премијером Педром Санчезом на челу који је на тој функцији од 2018. године. Међутим, да на том месту остане, помогле су му овога пута каталонске, галицијске и баскијске националистичке странке.
Шпанија не може да призна Косово
У замену, ове странке добиле су закон о амнестији каталонских сепаратиста, али и захтев који је Санчез послао Европској унији по коме би се баскијски, каталонски и галицијски језик уврстили у службене језике ЕУ.
Да ли ове сепаратистички настројене странке могу да промене курс шпанске владе када је реч о Косову и Метохији, чију државност Шпанија не признаје?
Миливојевић је уверен да се то неће десити и то из више разлога.
„Верујем такође да ова нова постава неће утицати на промену става Шпаније по питању Косова и Метохије, зато што би то створило услове за промене и у самој Шпанији,“ сматра Миливојевић.
Другим речима, промена става би постала аргумент и Каталонцима и Баскијцима али и другима да се позову на исто, а тиме би се угрозио уставни поредак саме Шпаније.
Нема нових уступака
„Променом става према Косову био би доведен у питање дакле, и сам принцип и Устав Шпаније. Сваки уступак овим странкама би отворио опасну причу по ту државу,“ оцена је нашег саговорника.
Миливојевић сматра да су уступци које је Санчез дао овим странкама „плафон“ и да су те ствари још на линији широке аутономије, а не на линији сепаратизма.
„Све што су добили, од језика па до амнестије за политичке истомишљенике су у линији могућности да могу да делују у једној демократској земљи и да имају више права него што су имали до сада. Другим речима, Шпанија се не може поново довести у позицију да неко позивањем на случај Косова поново отвори питање отцепљења Каталоније или било које регије“, каже Миливојевић.
Он не мисли да су уласком у шпанску власт сепаратистичке снаге добиле одскочну даску, како би наставиле са својим првобитним сепаратистичким плановима, по узору на Косово.
Пробудили би се сецесионисти
„То и када би се десило, ишло би пре нама у прилог. Овако, Шпанија је добила аргумент да се и код њих нађе решење у оквиру широке аутономије. Та држава, практично нема непријатеље у оквиру ЕУ ни НАТО нити у Америци, који би подржали сепаратизам. Али ако би Шпанија отишла даље од овога што је као уступак дала овим трима странкама, отворила би проблем и за неке друге земље - Канади са проблемом Квебека, Великој Британији са Шкотском, Холандији са Фламанцима… Дакле, свака промена става Шпаније у користи Баскијаца и Каталонаца, а самим тим и Косова, отворила би могућност другима државама са проблемом сепаратизам што би повукло и отварање проблема на Запада у државама који имају тај проблем,“ напомиње саговорник Спутњика.
Миливојевић истиче да Шпанија није полудела да ради на своју штет јер би признањем Косова сада дала аргументе странкама са којима је формирана власт.
Шпанија, иначе, не признаје ни косовске пасоше, у априлу ове године гласала је против да захтев Косова за пријем у Савет Европе уђе у процедуру, 2018. године. на седници Генералне скупштине Интерпола била је против пријема Косова, као и 2015. на гласању о његовом чланству на Генералној конференцији Унеска…