„Циљеви и надања повезани са украјинском контраофанзивом су поништени, јер од њеног почетка није било никаквих озбиљних промена на фронту нити пробоја. То су овде признали многи. Тихо, опрезно, али су признали“, рекао је Сијарто у разговору са мађарским новинарима на крају првог радног дана министарске седнице НАТО у Бриселу.
Он је прецизирао да готово нико није посматрао контраофанзиву као успех украјинских снага, изузев само једног од његових колега.
„Али, то је био усамљен покушај коме се нико није придружио“, нагласио је Сијарто.
Према његовим речима, углавном се говорило да „све што се дешава не оправдава очекивања“.
Алијанса задржава ратоборан став
Сијарто је још нагласио да су министри спољних послова чланица Алијансе потврдили да кад је у питању украјински сукоб, остају при томе да НАТО не треба да постане страна у конфликту против Русије.
„Добра вест је да данас нико није иступио са иницијативом да промени или ревидира ову одлуку“, казао је мађарски министар.
Истовремено, он је приметио да скоро сви министри земаља НАТО задржавају ратоборан став и да се реч „мир“ готово није чула на састанку у Бриселу.
Уместо тога, према његовим речима, неки учесници су подвукли важност наставка војне помоћи Украјини и чак помињали неопходност проширења ове помоћи.
Пријем Украјине у НАТО значио би трећи светски рат
Сијарто је, поред тога, прокоментарисао да чланице НАТО задржавају консензус о томе да Украјина не може тренутно да се придружи Алијанси.
Он је додао да је то исправно, јер би пријем Украјине у НАТО сада означио почетак трећег светског рата.
Раније је главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни у интервјуу за „Економист“ признао да је ситуација на фронту запала у ћорсокак и да „,највероватније, неће бити дубоког и лепог продора“.
Према речима Залужног, у складу с уџбеницима НАТО-а, четири месеца је требало да буду довољно дуг период за Оружане снаге Украјине да стигну до Крима.
Украјинска војска од 4. јуна предузима неуспешне покушаје да крене у контраофанзиву. Како је 5. октобра рекао руски председник Владимир Путин, Кијев је за четири месеца изгубио преко 90 хиљада људи и више од 550 тенкова. Руска страна је више пута истицала да контраофанзива није донела значајније резултате.