Руски адмирал је истакао да је војни развој на Арктику неопходна мера за одбијање тих претњи. Према његовим речима, тренутно је у току планирана испорука савременог наоружања, војне и специјалне опреме руској флоти. Он је нагласио да су сви бродови и обалски ударни системи који улазе у састав руске морнарице носиоци најсавременијег ракетног наоружања, као што су ракета „циркон“, „калибар“, „оникс“ и „уран“.
Руски војни експерт Владимир Јераносјан констатује да се претња безбедности Русије повећала због приступања Финске у НАТО и планова Шведске да приступи тој алијанси.
„Финска и Шведска су чланице Арктичког савета, који се у великој мери претворио у конкурентску структуру у којој свака земља, на основу сопствених интереса, води апсолутно неадекватну политику и посматра Русију као претњу. Финска, на пример, ствара разне врсте наоружања, укључујући противбродске ракете ‘харпун’, а такође обучава специјалне снаге у Утију. Законски акти усвојени у земљи дозвољавају Финској да прошири своје присуство у арктичком региону и пренаоружа своје корвете“, каже Јераносјан.
Финска, држава од око 5,5 милиона становника, постала је 31. чланица НАТО пакта у априлу ове године, а тиме се удвостручила граница Русије и ове војне алијансе са 1.300 на 2.600 километара. Ова земља има 21.500 активних војника и велики број резервиста – чак 900.000. Жене такође могу добровољно да служе.
„Финци имају малу флоту, али сама чињеница да постављају противбродске ракете на бродове и дуж обале - иако немају излаз на арктичке воде - то довољно говори. Уосталом, те ракете имају одређени домет и могу да стигну до одређених циљева.Осим тога, постоје покушаји да се са Американцима направи договор о набавци најновијих ловаца Ф-35, а то је потенцијално велики уговор. Ловци би могли стићи већ 2027. То значи да се испод трупа и средишњих делова авиона могу наћи ракете ваздух-земља које би угрозиле наше инфраструктурне објекте у арктичком региону“, упозорава Јераносјан.
Шведска је такође одустала од дугогодишње посвећености неутралности приликом пријаве за придруживање НАТО, али за разлику од суседа, не дели границу са Русијом и још није добила коначно одобрење Мађарске и Турске за приступање алијанси.
„Што се тиче Шведске, тамо такође већ доносе одлуке о повећању војног буџета и јачању ловачке авијације. Као што знате, Швеђани производе прилично добре борбене авионе ‘грипен’, који такође могу представљати претњу за балтичке воде и Северну флоту“, упозорава експерт.
Москва има снаге и средстава да одбије све претње у арктичком региону које се јављају због ширења НАТО-а и агресивне политике западних земаља према Русији, истичу руски експерти
© Sputnik / Павел Львов
/ НАТО провокације на Арктику
Пре Шведске и Финске, већ је постојало пет НАТО држава и њених савезника на Арктику - Канада, Данска, Исланд, Норвешка и Сједињене Државе. Два нова савезника, иако не излазе на обалу Северног леденог океана, сматрају се арктичким земљама. Око 15 одсто Шведске и трећина Финске налазе се иза поларног круга у региону познатом као Лапонија, тако да се сада седам НАТО савезника супротставља Русији у региону.
Карактер активности НАТО-а на Арктику мења се од дефанзивне ка отворено офанзивној, упозоравају стручњаци. У октобру прошле године амерички председник Џозеф Бајден одобрио је нову америчку Националну стратегију за арктички регион, према којој Сједињене Државе намеравају да повећају свој утицај у региону у наредних десет година, а председник Војног комитета Северноатлантског савеза амерички адмирал Роб Бауер је у октобру ове године рекао да „НАТО треба да се припреми за сукоб на Арктику, узимајући у обзир могућности које Русија има у том региону“.
Јераносјан истиче да Русија има снагу и средства да одговори на ове изазове.
„Када се у Норвешкој појавио радиолокациони центар који обавља задатке НАТО-а, одмах смо приближили наше обалске ракетне системе ‘бал’. Инфраструктура руских трупа на архипелазима је ојачана. Откад је Сергеј Шојгу министар одбране у арктичком региону појавило се преко 750 објеката војне инфраструктуре како бисмо безбедно користили Северни морски пут, штитили наше луке и налазишта, пратили разна цивилна пловила и танкерске флоте у конвојима. Све се то развија”, навео је експерт.
НАТО је значајно појачао активности на Арктику, а НАТО за март 2024. планира највећу војну вежбу у историји региона под називом „Нордијски одговор“, у којој ће учествовати више од 20.000 војника Алијансе. Не крију се главни циљеви вежби - како координисати дејства арктичких чланица НАТО-а у сукобу са Русијом; како ефикасно уништити руску војну инфраструктуру у региону и колико дубоко снаге НАТО-а могу да ударе у Русију,
Русија - највећа арктичка сила
Русија је највећа арктичка сила - од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији.
Арктик је интересантан првенствено због својих природних ресурса, пре свега нафте и гаса и могућности транспорта робе дуж Северног морског пута, стратешки важног пројекта који спаја Европу и Азију преко Арктичког океана.
Процењује да се на Арктику налази једна четвртина светских залиха нафте и гаса, велике залихе ретких руда, попут калаја, мангана, никла, олова, платине и дијаманата.
Тај регион већ обезбеђује око 11 одсто националног дохотка Русије, али то је ништа у поређењу са оним што се налази на руском Арктику и што још увек није експлоатисано.
Због тога се све чешће из Вашингтона чује да тек предстоји борба за тај регион и да би он могао да постане „зона војних напетости и конкуренције“.
Москва је последњих година предузела низ мера како би осигурала заштиту сопствених интереса у арктичком региону. Јераносјан истиче да Русија јача на Арктику и повећава своје присуство у арктичком региону.
„А војно посматрано Русија је апсолутно доминантна у арктичком региону. Узмимо само чињеницу да имамо више од 40 ледоломаца, на три архипелага имамо нове базе, а ту је и обалска ракетна артиљерија, ракетни системи „бал“, „бастион“ и други - све је ту. Дакле, на руском Арктику је све у реду и ово треба признати. Ми смо се спремали за ово што се сада дешава сигурно 15 година“, истиче Јераносјан.
Експерт додаје да су руски војни аеродроми у арктичком региону модернизовани, а има и Москва има и моћну авијацију на Арктику.
„Плус наши најновији војно-транспортни авиони, који могу да слећу и да полећу са ових аеродрома. То значи да наши нови „иљушини“ могу да користе аеродромску инфраструктуру. Све ово означава да можемо, ако је потребно, да повећамо способности разних јединица у арктичком региону. И наравно, по целом периметру постоје радарске станице које могу да открију циљеве ракетног напада, од 1.000 до 6.000 километара. Грубо речено, ни тениска лоптица не може да пролети и долети до неког нашег инфраструктурног објекта у арктичком региону. Ако се одлуче на ризик и крену у рат добиће достојан одговор“, закључио је Јераносјан.
Раније је Арктик био арена војног супарништва између Совјетског Савеза и САД. Обе земље су у региону распоређивале атомске подморнице, стратешке бомбардере и тактичку авијацију. Међутим, после распада СССР-а Пентагон је изгубио интересовање за Арктик, али повратком Русије у арктичку зону САД су решиле да се поново активирају и започну борбу за тај регион.