Заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне послове Владимир Џабаров израду новог нацрта закона сматра неопходношћу.
„У принципу, ништа се не мења, дуго сe Азовско море сматралo унутрашњим морем Русије. Ово је био апсолутно неопходан корак. Сетимо се колико је кијевски режим покушавао да изазове сукобе у Керчком мореузу, који води ка Азовском мору. Сетите се провокације у којој су учествовала три украјинска брода док је на власти био још Петро Порошенко. Неопходно је да се на законодавном нивоу званично утврди да је Азовско море је унутрашње море Русије, како би Украјинци коначно заборавили да је некада ово море делимично припадало њима. Извините, уништили су све што су добили од Совјетског Савеза, погазили су читаву историју наших односа“, нагласио је Џабаров.
Унутрашње море је море које је са свих страна окружено обалама једне земље, а Русија је дефинитивно постала таква држава након званичног уласка Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области у састав Русије. Сходно томе, Москва у потпуности одређује правни статус овог мора, присуство страних бродова, правни статус морских лука, а такође и правила за риболов, економске активности, као што је полагање цевовода и слично.
Самим тим, Азовско море се може сматрати унутрашњим морем Русије још од 2022. године након присаједињења нових региона, иако је тек сада и формално у руску Државну думу унет нацрт закона који има за циљ да Азовском мору обезбеди статус „искључиво унутрашњег мора Русије“, што ће значити да оно више не подлеже акцијама и принципима међународног законодавства. У том контексту, Украјина је у овом случају изгубила статус приморске државе.
Азовско море је било руско унутрашње море два века, а пре само 30 година - након распада Совјетског Савеза то море су контролисале две државе: Русија и Украјина.
Азовско море се може сматрати унутрашњим морем Русије још од 2022. године након присаједињења нових региона, иако је тек сада и формално у руску Државну думу унет нацрт закона који има за циљ да Азовском мору обезбеди статус „искључиво унутрашњег мора Русије“
© Sputnik / Антон Денисов
/ Азовско море – најплиће на свету
Азовско море повезано је са Црним морем уским - око четири километара - Керчким мореузом, а сматра се и северним продужетком Црног мора. Дон и Кубан су главне реке које се уливају у њега.
Са дубином до 15 метара, то је најплиће море на свету, а укупне површине је 39 хиљада квадратних километара.
У постсовјетском добу, након отцепљења Украјине, питање статуса Азовског мора и Керчког мореуза постало је спорно у руско-украјинским односима, али је руском специјалном операцијом то питање заувек решено.
Данас од четири нова региона, само Луганска народна република нема излаз на море.
Кијев и Запад су Крим заувек изгубили
Русија и Украјина су 2003. године потписале споразум о сарадњи у коришћењу Азовског мора и Керчког мореуза, у којем није било речи о државној граници. Руска страна је предлагала да се линија државне границе повуче по дну мора, остављајући водену површину и ресурсе за заједничку употребу, док је Украјина инсистирала на успостављању граничне линије дуж водене површине.
Претпостављало се да ће, ако буде потребно, земље закључити посебан споразум којим би се фиксирало разграничење водног подручја државном границом, али је након ослобађања низа територија ДНР, Запорошке и Херсонске области током руске специјалне војне операције, Украјина заправо изгубила контролу над тим морем, а самим тим пропали су и планови Кијева да, уз подршку Америке, ту створи поморску војну базу.
С друге стране, председник Русије Владимир Путин потписао је летос закон о отказивању споразума са Украјином о сарадњи у коришћењу Азовског мора и Керчког мореуза из 2003. и сада ће ситуација у том мору поново постати контролисана и појавиће се јасна правила игре. Са становишта закона, друге државе немају право да се на било који начин мешају у то како ће ствари у Азовском мору бити регулисане.
По мишљењу сенатора Џабарова одсецање Украјине од Азовског мора није довољно.
„Мислим да овај корак није довољан. Можда ћу рећи тешке речи, али треба да одсечемо Украјину од обале Црног мора и онда ће дронови престати да долећу. Напади на Крим, на Азовско море се понављају. Ти дронови ће престати да буду претња и доносе смрт нашим грађанима. Мислим да ће ово питање, пре или касније, бити решено током специјалне војне операције“, истакао је Џабаров.
У Црном мору ситуација је далеко тежа, пошто су активности НАТО-а интезивиране - лете извиђачки авиони и дронови, британски и амерички. На то море излазе и три чланице НАТО-а: Турска, Бугарска и Румунија, а ту је базирана и руска Црноморска флота.
„Ова агресија Украјине на Русију је, у ствари, антируски пројекат због чињенице да су земље НАТО-а, пре свега, Сједињене Државе имале огроман интерес за Крим. Управо је губитак Крима за њих постао велика трагедија, велики губитак, јер је Крим непотопиви носач авиона. Ко поседује Крим, поседује и контролише Црно море. Они то савршено добро знају. Крим је за њих заувек изгубљен - ми смо сигурни у то, али они се надају да то није случај и наставиће са сталним провокацијама“, истиче Џабаров.
Он подсећа да је и до сада било много покушаја извршења разних терористичких аката и провокација, укључујући и напад на Кримски мост.