Другим речима, главни камен спотицања за улазак у ЕУ је ситуација у Украјини, а главни противник чланства Кијева у ЕУ била је Будимпешта, која је такав став аргументовала чињеницом да би „чланство Украјине са собом донело рат у Европску унију“, те да Украјина неће бити спремна све док не дође до успостављања мира.
Међутим, Европски савет је одлучио да почне преговоре о придруживању са Украјином, пошто је мађарски премијер Виктор Орбан на наговор немачког канцелара Олафа Шолца „отишао да попије кафу“ док лидери земаља ЕУ обаве гласање.
Шолц је сматрао да би то омогућило лидерима 26 европских земаља да донесу одлуку у корист почетка преговора са Кијевом, а мађарски премијер би и даље могао да каже да није гласао „за“.
Орбан сматра да Украјина не испуњава три од седам услова за покретање овог процеса (борба против корупције, реформе за заштиту права националних мањина и деолигархизација) и да је то довољан разлог да се Мађарска не сагласи са том одлуком, док је после гласања рекао да Мађарска није променила свој став и да неће делити „ту лошу одлуку“ са другим земљама, истичући да сада Будимпешта ништа не губи, а у будућности може још 75 пута стопирати пријем Украјине у ЕУ.
Орбан није блокирао почетак преговора о придруживању Украјине Европској унији, али је ставио вето на 50 милијарди евра помоћи Кијеву.
„Можда Немачка и Француска заиста покушавају притиском на мађарског премијера да промене став мађарског руководства о Украјини. Видећемо како се Орбан носи са тим притиском и да ли он може да настави да брани националне интересе своје земље, упркос притисцима из Брисела, Берлина или Париза“, каже руски експерт Павел Тарусин.
Процес придруживања Украјине Европској унији може потрајати годинама и деценијама и биће веома тежак због политичких тензија и огромне корупције у тој земљи. Преговори о приступању Европској унији означавају дугачак пут, а пример за то је и Турска која је постала кандидат за улазак у европску заједницу 1999., а преговарачки процес траје од 2005. године.
Оцене су да су шансе за приступање Украјине Европској унији „равне нули“, али европски лидери држе Кијев „на узди“ зарад својих интереса, као инструмент за борбу против Русије. Друго, поставља се и питање – шта Украјина може да понуди Европи и да ли је Европљанима потребна опустошена земља, са гомилом нагомиланих проблема, чија је судбина, при том, неизвесна.
Већина руских експерата је сагласна у оцени да почетак преговора о приступању Украјине суштински ништа не значи. Уосталом, ни сама Европска унија није спремна за пријем те земље – ни институционално ни буџетски.
Европски савет одлучио је да почне преговоре о придруживању са Украјином и Молдавијом, док је статус кандидата за чланство у Унији додељен Грузији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Зеленски дојадио Западу
Европски савет одлучио је да почне преговоре о придруживању са Украјином и Молдавијом, док је статус кандидата за чланство у Унији додељен Грузији. Украјински председник Владимир Зеленски је ту одлуку донету на самиту у Бриселу назвао „победом” Украјине и Европе, док Кремљ преговоре о приступању Молдавије и Украјине Европској унији види као суверено право тих земаља и апсолутно исполитизовану одлуку, као жељу ЕУ да покаже своју подршку овим земљама.
Руски експерти напомињу да ће свака држава бити проглашена за европског партнера ако је непријатељ Русије. Исто је и са Украјином - пошто се понаша као непријатељ Русије, имаће подршку западноевропских власти.
Зеленски је намеравао да лично присуствује самиту Савета ЕУ у Бриселу, али је дан пре састанка његова посета отказана, пошто је исход састанка био неизвестан. Због тога се украјински председник обратио европским лидерима путем видео везе.
Руски експерт Владимир Кирејев констатује да се последњих месеци мења реторика Запада према Украјини, да се Запад „охладио“ у односу према Зеленском и Кијеву, иако Украјина остаје инструмент борбе против Русије.
„Ни Брисел ни Вашингтон, очигледно, више не верују да је Украјина способна да постигне било какав успех у притисцима на Русију и стога постаје незанимљива, рекло би се и токсична. То је видљиво и из гласања у америчком Конгресу, у европским парламентима, а то исто се дешава и на заседањима ЕУ... Унутар колективног Запада Украјина више не изазива ентузијазам, то је очигледно од почетка јесени. Готово да више нигде не желе да виде Зеленског, а ако и негде оде враћа се празних руку. Његови говори више не изазивају одушевљење, штавише, они иритирају... Тренд смањивања утицаја Украјине на западну агенду је очигледан и, највероватније, само ће се повећати“, каже руски експерт Владимир Кирејев.
Штап и шаргарепа за Украјину
Мађарска је блокирала 50 милијарди евра помоћи ЕУ Украјини, само неколико сати након што је Европски савет одлучио да почну преговори о придруживању са том земљом.
„Ако укратко сумирамо шта се дешава у Европи у вези са Украјином, онда можемо закључити да ту влада неслога, отприлике исто као и у Сједињеним Државама. Штавише, једна неслога потхрањује другу, односно америчка неслога јача ову коју видимо у Европи. Орбан је дуго био сам, а сада има колегу истомишљеника у Словачкој. Можда ће се појавити још који истомишљеник у Холандији“, каже руски експерт Алексеј Зудин.
Можемо очекивати да ће се притисци Брисела и Вашингтона на словачког и мађарског премијера, Роберта Фица и Виктора Орбана, наставити. Истовремено, у ЕУ се Фицо и Орбан углавном сматрају проруским политичарима због њихових ставова о Украјини који су супротни мејнстриму, али руски председник Владимир Путин тврди да они нису проруски политичари, већ „пронационални“. Таквих више нема – остало зависи од „великог брата“, нагласио је Путин.
Руски експерти закључују да се западни лидери још опорављају од пропасти својих планова о „војном поразу Русије“, а приче о Украјини у саставу ЕУ се у Москви доживљају као приче о „шаргарепи и штапу“.