„Српски Ван Бастен“ за Спутњик о Партизану, Пиксију и „специјалном шишању“
Са непуних 13 година Михајло Илић, дечак из Јагодине, отишао је на камп фудбалског клуба Партизан како би задужио црно-белу опрему. Седам година касније Михајло је играч првог тима који је позван и у репрезентацију Србије. О доласку у Партизан, првом голу и похвалама Драгана Стојковића Пиксија, Илић је говорио за Спутњик.
SputnikОд малих ногу Михајло Илић навијао је за Партизан. Тренирао је фудбал и маштао о црно-белој опреми, па се због тога са непуних 13 година упутио на фудбалски камп Партизана где је одмах примећен. Уследио је позив да из Јагодине дође у Партизан.
„Дошао сам да задужим опрему, добити Партизанову опрему је част свих нас који навијамо за Партизан. Тако је кренуло, завршило се позивом за пробу. Можда баш зато што сам био млад нисам био свестан величине. Дошао сам да се опробам са дечацима мојих година који су већ одабрани, то је био додатни мотив да видим да ли сам ја за то“, прича на почетку разговора Илић.
У Партизану је од 2016. године, по доласку је имао само 13 година и био је то изазов да као дечак из Јагодине дође у престоницу. Савети родитеља били су усмерени ка томе да фокус буде на тренинзима и кући.
„Тек пре две године сам се навикао на велики град, испоставило се да је све прошло како треба, имао сам пуну подршку родитеља, али и другара који су већ били ту и изашли ми у сусрет, знају сви како је то кад одеш од куће у велики град, све је теже. Када сам дошао, иду приче родитеља, само тренинг кућа. Слушао сам да је Београд велики град, да има свакавих људи, прво сам се плашио да лутам по граду, то сигурно нису узалудне приче. Самим тим сам се определио да останем професионалан, никакви изласци и остало“, испричао је млади Илић.
Професионални уговор са Партизаном штопер је потписао 2020. године, а тада је имао прилику да тренира са Александром Станојевићем. После две године на клупу црно-белих дошао је Гордан Петрић. Са оба тренера као и са садашњим Илић је имао одличну сарадњу и трудио се да упија из сарадње са сваким.
„У том тренутку мог доласка су у свлачионици били Лазар Марковић, Лола Смиљанић, да не набрајам. Све искусни играчи који су имали озбиљне каријере, самим ти бити са њима и проћи припреме мени је била сатисфакција. Сваки тренер је на мене имао утицај и поделио са мном искуство.Све сам зрелији и све више учим, тек је почетак, али нисам исти као пре две години, наравно. Мени је пре свега помогло шест месеци код Салета Станојевића јер сам путовао са момцима и био у свлачионици. Проћи све то је велико искуство“, сматра Илић.
Европски деби имао је у фебруару 2023. године против Шерифа у Лиги конференција када је у другом полувремену заменио Кристијана Белића.
„Када је дошао Гордан, када смо отишли у Молдавију, то вече је оставило велики утисак, памтићу цео живот јер је то био мој европски деби. Појавити се на европској сцени, нисам био свестан док нисам ушао у авион и вратио се у Београд“, кроз осмех прича штопер Партизана за Спутњик.
Низао је прилике млади реорезентативац Србије у дресу Партизана, али гола није било. Све до утакмице против Чукаричког када је у самој завршници током надоканде у великој гужви успео да затресе мрежу и донесе победу свом тиму.
„Чекао сам дуго први гол. Запитао сам се неколико пута да ли је до мене проблем. Имао сам неколико добрих шанси и никако та лопта није хтела у гол или је гол поништен. Тај моменат, важан, леп гол, све се поклопило у право време кад је најслађе. Један од највећих тренутака у мојој садашњој каријери, гол против једне јаке екипе“, истиче Илић.
Причало се дуго и о реакцији Игора Дуљаја који је скакао од среће, али детаљ из свлачионице је још занимљивији.
„Шеф је питао ко је дао гол, није био свестан, сви су улетели само да се радују. Сад зна ко је дао гол“, смеје се штопер Партизана.
Број три добио је јер је био слободан, али се и сам изненадио на констатацију да је исти носио Страхиња Павловић.
„Када сам дошао то је био слободан број, али не буним се да буде провезано са Страхињом Павловићем“, истиче млади репрезентативац.
Када је реч о идила каже како се не би бунио да има каријеру Матије Настасића, српског штопера који тренутно наступа за Мајорку.
„Матија Настасић, не бих се бунио. Волим да гледам себе, али послушао бих сваког ко има завидну каријеру и ко је искуснији, волим да учим од свих. Са Матијом сам причао, срели смо се на шишању. Причали смо око Партизана, питао сам га само да ли је мнгоо велика разлика у нашем фудбалу и у иностранству, а он ми је рекао само: ' Надам се да ћеш видети', ", рекао је Илић.
На руци носи црвену наруквицу која доноси срећу, а када је реч о сујеверју каже да га нема, али увек мора да испоштује поједине ритуле.
„Само сам мало сујеверан, имам ритуале, али нека остају тајни“, кроз смех каже млади фудбалер.
О репрезентацији и Пиксијевим речима
Михајло се у октобру нашао на списку Драгана Стојковића Пиксија за квалификационе мечеве за Европско првенство, али због обавеза у репрезентацији У21 није могао да игра са Орловима.
Није то спречило селектора Пиксија да га похвали и упореди са чувеним Ван Бастеном због гола против Чукаричког.
„Чуо сам и читао о томе. То је велики корак. Бити уопште на ширем па на ужем списку и касније да име какво је Драган Стојковић тако прича о мени, то је стварно велики успех. Имам 20 година велика ми је част и привилегија. Зоран Краљевић ми је рекао да не смем да се зауставим на томе, тек је почетак, све се лепо дешава, морам да наставим, не смем да се задовољим тиме“, подвлачи 20-годишњи штопер.
Сам тренинг за Орловима за њега је драгоцено искуство.
„Одрадио сам један тренинг са њима мени је то сада нешто велико. Знате и сами ко су ти играчи, где играју и какве имају каријере. Самим тим када сам ушао у свлачионицу испунио сам сан. Драго ми је што ме је селектор послао да помогнем својим другарима“, прича Илић који наступа за репрезентацију до 21 године и за коју је дао шест голова.
Имао је прилику да прикупи знање од искуснијих репрезентативаца, али сада када се присети схвата да је углавном причао са бившим фудбалерима Партизана.
„Причао сам са Митром, Павловићем, Блекије, Живковићем, причао сам изгледа само са Партизановом школом“, насмејао се Илић.
За крај разговора, Илић је говорио о новогодишњим жељама.
„Здравље ми је на првом месту, да не доживим ниједну повреду, да наставимо где смо стали, да не посустајемо, да освојимо титулу“, завршио је разговор Михајло Илић.