Одлуке које Уставни суд БиХ буде доносио, истиче Поповић за Спутњик, не могу производити никаква правна дејства по Републици Српској.
„Поготово имајући у виду да је Народна скупштина Републике Српске донела закон по коме се практично одлуке које доносе странци и наносе штету интересима Срба неће примењивати и извршавати на територији Републике Српске“, објашњава Поповић.
Суда без Срба са Албанцем, Немцем и Швајцарцем
Председница Уставног суда БиХ Валерија Галић раније је заказала пленарну седницу ове институције на којој неће учествовати ниједан судија српског народа.
У том законодавном телу сада је остало шест од предвиђених девет судија – двоје представника бошњачког и један представник хрватског народа, као и тројица странаца – из Албаније, Немачке и Швајцарске. Једном од судија из Републике Српске Миодрагу Симовићу мандат је истекао још 2022. године, а судија Златко Кнежевић је и званично пензионисан.
Став власти у Републици Српској је да Народна скупштина РС неће бирати нове судије, док Уставни суд не буде био реформисан у складу са захтевима ЕУ, односно док судије странци не оду из њега. То је услов после којег ће парламент Српске изабрати нове судије.
Међутим, Уставни суд БиХ је на ванредној седници 19. јуна прошле године променио правила која му сада омогућавају да ради без српских судија.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да одлуке Уставног суда БиХ у овом саставу у Српској не важе и да ће Српска забранити и деловање Суда и Тужилаштва БиХ на свом простору уколико дођу органи тих институција да их спроводе.
Одлуке крњег Уставног суда могу везати мачку за реп
БиХ је по свим сегментима ушла у дубоку кризу коју продубљују укупни геополитички односи у свету и настојања појединих западних земаља, немоћних да се обрачунају са Русијом, да се обрачунају са Србима, пре свега са Републиком Српском, сматра Поповић.
„Они извуку из контекста једну реченицу да Уставни суд одлуке доноси већином, а забораве како и на који начин је настао тај суд по Дејтонском мировном споразуму, и јасно је да одступају од онога што предвиђају Устав и Дејтонски мировни споразум. Тако да им не треба превише давати на значају и могу одлуке које доносе везати мачку за реп да се деца играју с њима.“
Поповић подсећа да је Уставни суд је предвиђен Уставом БиХ који представља анекс 4 Дејтонског мировног споразума и састоји се од девет судија које се бирају по принципу конститутивности народа и чине га по три Србина, Хрвата и Муслимана. Међутим, за први сазив Уставног суда било је предвиђено да конститутивни народи имају по двоје судија, а да се троје бира из редова странаца.
Предлог Републике Српске у складу са европским стандардима
Зато је Република Српска предложила да судије странци изађу из Уставног суда, што је требало да ураде још после првог сазива у коме је Поповић био судија, а да њихова места попуне домаће судије из реда конститутивних народа. Посебно имајући у виду чињеницу да је БиХ у фази озбиљних преговора са ЕУ и да би требало да докаже да је постигла одређени ниво демократизације друштва.
„Тај суд је састављен од једног Немаца који је традиционално против Срба и српских интереса, једног Албанца, а знамо како они размишљају, и од судија из реда муслиманског народа, чланова СДА. Јасно је да његове одлуке не могу нити смеју да производе било каква правна дејства на нас који живимо у Републици Српској. Тај Уставни суд није ни као Федерални суд, јер и у Федералном суду морате имати заступљеност Срба и како се онда тај суд може звати Уставним судом БиХ? Очигледно је да се њима жури да донесу неке одлуке и да ће инсистирати да се све одлуке Уставног суда као такве морају поштовати и извршавати, јер су оне, као коначне и обавезујуће. Али и ту причу могу да вежу мачку за реп јер она нема никаквог утемељеног правног основа, нити било каквог упоришта у било чему“, закључио је Поповић.