У таквој ситуацији, остале земље, а посебно Кина, двапут ће размислити пре него што уложе у Европу и САД, плашећи се за сигурност своје имовине.
Коментаришући вест да је Комитет за спољне послове америчког Сената подржао нацрт закона о предаји руске замрзнуте имовине за потребе Украјине, руски експерти не искључују да ће се Сједињене Државе одлучити на такав корак, али то може довести до узвратних мера Москве и негативних последица по цео глобални финансијски систем. Западу би то могло да се врати и као бумеранг и задати му озбиљан ударац.
Дакле, негативан ефекат ових акција по западне државе биће огроман.
„Није сав наш новац у САД. Нашег новца има у скоро свим западним земљама - негде више, а негде мање. Реч је о суми од око 300 милијарди евра. Ако Русија као одговор на то заплени имовину западних инвеститора, та сума ће бити мања од заплењене за око 20 милијарди. Генерално, ово је рат - реалан. То не значи да ће Запад изгубити статус финансијског центра, изгубиће поштовање и поверење. Мора се узети у обзир да се највећи део бизниса одвија на Западу и Кини. Ово је опасно на линији Запад – Кина, јер јасно је да ће кинески новац бити следећи“, каже руски експерт Андреј Суздаљцев, додајући да је ту огроман новац у игри.
Руски експерти наводе да западне земље покушавају да нађу начин да заплене руску имовину од 2014. године, а након избијања сукоба у Украјини њихова одлучност је само јачала. Међутим, оваква пракса је супротна међународном праву.
Након почетка руске специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди евра, а око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског „Еуроклира”, једног од највећих светских система поравнања и клиринга.
„Еуроклир” је крајем октобра саопштио да је за девет месеци 2023. зарадио око три милијарде евра камата од улагања у санкционисану руску имовину.
Свет се цепа због политике Запада
Ако се претње Запада о заплени руске имовине остваре Москва не искључује контрамере, а то би могло да их кошта најмање 288 милијарди долара.
Суздаљцев сматра да присталице активне подршке Кијеву из очаја предлажу да се Украјина финансира руским средствима, пошто Вашингтон више нема довољно сопственог новца, сматра политиколог.
„Мора се рећи да су Европљани активнији од Американаца и упорно траже правне опције за ‘безбедно’ одузимање нашег новца. Американци су се више ослањали на свој новац, на подршку Украјини, али је пара понестало“, додао је експерт.
Комитет је одлучио да се новац може запленити, али то мора одобрити и Сенат и то тако да сви чланови Сената гласају за заплену, a oд евентуалног одобрења до акцијa може проћи више месеци, додао је он.
„Опасно је. Свет се цепа - и то не дуж линије Москва-Вашингтон, већ дуж линије Југ-Запад... Они ће размислити хиљаду пута, али сигурно ће нешто одузети", сматра Суздаљцев.
Експерти истичу да руска привреда може да напредује и без враћања замрзнуте имовине Москви, док ће западни планови за конфискацију ових средстава и покушаји уцењивања Русије само наштетити репутацији ЕУ и САД као сигурних уточишта за инвеститоре широм света. Дакле, од тога ће много више штете имати Запад него Русија.
Темпирана бомба
Једна од последица могуће заплене руске имовине могао би да буде и прекид односа са САД. Москва је то јасно поручила.
Леонид Слуцки, шеф комитета Државне думе за међународне послове, рекао је да ће усвајање закона о предаји руске имовине Украјини у потпуности поткопати поверење у САД. Истакао је и да је тај нацрт темпирана бомба под западним инвестиционим тржиштем.
Нагласио је да ће, осим у САД, поверење бити нарушено и у Брисел, где неке чланице ЕУ већ „стављају руке” на руске дивиденде, као што је случај са Белгијом, која жели да пребаци 611 милиона евра у Украјину од прихода добијених од замрзнутих средстава Русије.
Стручњаци закључују да ово није најбољи начин да се започну преговори са Русијом о регулисању ситуације у Украјини.
Погледајте и: