Стручњаци објашњавају да је овде реч о формирању театра војних операција, преко којег ће врло брзо, без икаквих бирократских баријера, снаге НАТО моћи да пребаце своје трупе и опрему до руских граница, а такође и у Украјину.
Руски експерт Олег Глазунов напомиње да НАТО заправо покушава да у Европи створи „војне коридоре" до Русије.
„Пре свега, сукоб у Украјини је поље боја логистике - ко ће брже испоручити најновије оружје и муницију, пребацити трупе и тако даље. Дакле, ‘војни Шенген’ је веома интересантна ствар. У принципу, ‘војни Шенген’ се не уводи ради вођења мировних преговора, већ ради даљег вођења рата. Дакле, овде је глупо рећи да Запад жели мир, а Русија не. Напротив, Запад се још више спрема за рат са Русијом“, оцењује Глазунов.
У прилог томе иде и чињеница да није Русија та која се креће у правцу НАТО инфраструктуре, него се НАТО приближава руским границама, стварајући тако претњу руској безбедности.
Дакле, тема „војног Шенгена“, о којој су земље НАТО-а поново почеле активно да разговарају и договарају се, провлачи се већ неколико година, а очекује се да ће овај документ поједноставити правила за кретање војног терета преко територије чланица НАТО алијансе. Главни циљ „војног Шенгена“, према бившем команданту америчких трупа у Европи Бену Хоџису, јесте да се „брже од Руса стигне до критичног места“.
„Замислите, ако је до сад за премештање трупа или војне опреме, на пример, из Шпаније у Пољску, било потребно одобрење најмање 10 држава, што је огромна бирократска процедура, а ту су још и питања шта се може транспортовати, шта не може и тако даље, сада ће добијањем једне дозволе отварати све границе, а самим тим све ће брзо ће ићи пребацивање оружја и војника“, објашњава Глазунов.
Земље НАТО-а би могле да се договоре да пре самита Алијансе у Вашингтону у јулу створе "војни шенгенски" систем који би омогућио војним јединицама да се слободно крећу унутар граница земаља чланица
© AFP 2023 / DANIEL MIHAILESCU
Мач са две оштрице
Према писању западних медија, земље НАТО-а би могле да се договоре да до јула, пре самита Алијансе у Вашингтону, створе "војни шенгенски" систем који би омогућио војним јединицама да се слободно крећу унутар граница земаља чланица.
Како наводи "Тајмс", тренутно су у току преговори о стварању низа "војних коридора" у Европи, пошто је тренутно за прекограничне вежбе НАТО-а често потребна обимна папирологија, која може да представља проблем у случају војне кризе.
Међутим, руски експерти указују на то да је стварање „војне шенгенске зоне“ мач са две оштрице, јер ће између осталог поједноставити и кретање кријумчарене робе у Европи.
Другим речима, „војни Шенген“ може постати део корупције, јер под плаштом војног терета који не подлеже царинским проверама, преко границе се може илегално прокријумчарити било шта, од наркотика до оружја за црно тржиште.
Све то ствара безбедносне ризике, тензије и ескалацију од које ће, пре свега, страдати Европа, коју у све то увлаче Сједињене Државе, њени „савезници и пријатељи“ из НАТО-а.
Упркос свему, руски стручњаци сумњају да ће реализација планова око стварања „војног Шенгена“ ићи глатко.
„Идеја о стварању ‘војног Шенгена’ појавила се још 2017. године. Дакле, прошло је седам година, што значи да унутар НАТО-а није све тако једноставно како нам се чини. То говори да неке земље не желе да учествују у томе“, каже експерт.
Према његовим речима, многе НАТО земље не желе додатно да заоштравају ситуацију у Европи која води ка ескалацији.
„Неке од њих сматрају да рат у Европи није најбоља варијанта, тим пре ако је то рат са Русијом. Пример за то је Мађарска, која се залаже за мирно решавање свих проблема, без рата са Русијом, а такође и не подржава баш НАТО у војној операцији у Украјини. Стога се чини да у ‘држави Данској‘ не иде све тако глатко, с обзиром да за седам година не могу да се договоре око тога, па није факт да ће у томе успети и на јулском самиту НАТО блока“, оцењује Глазунов.
Американци желе да господаре Европом
Руски стручњаци објашњавају да неке чланице НАТО-а оклевају са давањем „зеленог светла“ за стварање војне шенгенске зоне, јер не желе да додатно умање свој суверенитет и да се одрекну својих прерогатива, који им омогућавају да контролишу своју територију, а има и оних који се плаше да ће Американци на тај начин добити шансу да појачају своје присуство у Европи, правдајући то „обуздавањем Русије“.
„Пре свега, под идејом борбе против Русије, они не само да могу да повећају своје присуство у Европи, већ могу још више да утичу на унутрашњу политику ЕУ... Замислите, Американци буквално за дан могу пребацити своје снаге из једне НАТО земље у другу, где су, рецимо, неки антиамерички протести и могу организовати војни удар или, користећи опозицију те земље, обојену револуцију. Дакле, постоје одређени страхови међу европским земљама. Истина, европске политичке елите се већ налазе под америчком контролом, а на овај начин се може цела Европа ставити под контролу“, објашњава Глазунов.
Експерт указује на још један могући сценарио:
„Замислите, пребацивање неке америчке војне формације у ‘војни Шенген’ – у, рецимо, Белгију и ту се формира још једна америчка војна база, па у Луксембургу још једна. Односно, могуће је поставити пунктове америчких трупа широм Европске уније који ће пратити ситуацију унутар земље и бавити се обавештајним активностима, а можда и субверзивним“.
Стручна јавност указује на то да Москва не сме у потпуности да искључи могућност стварања „војног Шенгена“, јер то представља ризик за националну безбедност. Руско Министарство одбране то схвата и предузима мере, јачањем граница и друге неопходне кораке, а руска војска је спремна да одбије сваку претњу.
Осим војних, Русија може да предузме и дипломатске мере, додаје Глазунов.
„То јест, преговарати са сваком земљом да не усвоји ту резолуцију о војном Шенгену тј. да не дозволе да НАТО пролази кроз њихове земље. Дакле, постоје две опције - дипломатска и војна“, закључио је експерт.