Врхунац великих протеста пољопривредника који су паралисали бројне земље Европске уније десио се у четвртак у Бриселу, кад су фармери блокирали зграду Европског парламента, запалили ватре испред ње и гађали је јајима. И то у дану кад је ЕУ врхушка одобрила још један пакет помоћи Украјини од 50 милијарди евра.
Савремене „сељачке буне“ виђене су, осим у две најмоћније земље ЕУ – Немачкој и Француској, и у Белгији, Италији, Холандији, Грчкој и Португалији, а није искључено да ће им се ових дана прикључити колеге из осталих земаља уније.
Штрајк пољопривредника – генерални проблем ЕУ економије
Иако су талас штрајкова широм ЕУ покренули запослени у железницама и авио-саобраћају, протести пољопривредника су занимљивији зато што указују на генералне проблеме економија, пре свега најразвијенијих земаља ЕУ, каже Бушатлија за Спутњик.
Са становишта јавног интереса, односно интереса грађана ЕУ, у протестима пољопривредника нема места дневној политици, иако ће се на њих свакако надовезати свака партија која има или настоји да има утицаја на синдикате, додаје Бушатлија.
Синдикати – последња брана од хаоса
Иза протеста не стоје мала удружења пољопривредника већ велики синдикати који су врло важни за западна друштва као последња брана од хаоса, управо зато што нису мотивисани политичким борбама него интересима радника.
„Синдикати могу извести огромне количине људи, а то се види не само сада, него у последњих 50-60 година у Европи. Друго, ти исти синдикати могу се и повући оног момента кад се задовоље неки од њихових захтева, а то смо видели у Паризу. Два велика синдиката пољопривредног сектора су се повукла, међутим, то не значи да су потпуно задовољни и да се у понедељак неће поново вратити на улице уколико Влада не испуни то што им је обећала“.
Према Бушатлији, један од разлога повлачења из протеста одређених француских синдиката је што пољопривреда и сточарство имају далеко више различитих захтева од осталих индустријских грана. Отуда владе земаља ЕУ могу изаћи у сусрет неким захтевима пољопривредника, а да се истовремено не замере бриселској бирократији.
Бриселска бирократија третира земље ЕУ као америчке колоније
Међутим, протести пољопривредника неће се лако смирити што показују и дешавања у Бриселу где су фармери показали да су незадовољни интервенцијама бирократије ЕУ која не води рачуна ни о једној националној држави, већ третира свих 27 земаља чланица као колоније, сматра Бушатлија.
Бриселска бирократија није настала сама од себе и у почетку је имала подршку земаља ЕУ, али одавно то више није случај.
„Међутим, у последње време потпуно је контролишу Американци и они чак не дозвољавају чланицама да одлучују и да на неки начин организују своју администрацију. То значи да је та бирократија сама себи сврха, а она иза себе има наручиоца, односно оног ко је плаћа. А то је Америка као држава са једне стране, а са друге су поједини делови америчке економије који имају интересе у Европи. Или у свету, па хоће да склоне Европу као конкурента“.
Не би требало заборавити и да актуелној ЕУ бирократији мандат траје још четири до пет месеци до избора за Европски парламент, а велико је питање да ли ће ико из тих структура остати на свом радном месту, додаје Бушатлија.
„Чиста утопија“ – 50 милијарди за Украјину
Одлука ЕУ да издвоји 50 милијарди евра за Украјину у наредне четири године, према Бушатлији је чиста утопија зато што су све развијеније економије у ЕУ још од краја 2019. године у рецесији. Најгоре пролази најразвијенија Немачка која више није економски јача ни од Русије, земље која је у рату против колективног Запада.
Све то се ради да би Америка одржавала војну индустрију која је од самог оснивања била главни покретач економије и зато су САД почетком рата у Украјини донеле Закон о најму и зајму, што раде увек кад улазе у ратове. Американци нису бог зна шта поклањали Украјини за разлику од Европљана, већ су или давали ратне кредите, или им на лизинг продавали опрему.
„Сад је таква ситуација при крају. Американци ће се борити да гину Украјинци докле год могу, правити уговоре са чланицама ЕУ или НАТО и њима продавати своје наоружање. То је један услов, а други је да они на тај начин одржавају контролу над земљама које сматрају практично својим колонијама, јер им више нису партнери. Важна је чињеница и да је ЕУ са 450 милиона становника, добром инфраструктуром и образовним и научним традицијама на неки начин претња и конкурент Америци на међународним тржиштима. Зато није лоше за САД да држе Европу под контролом по цену да је уведу у рецесију, тако што су је натерали да уведе санкције против саме себе“, закључио је Бушатлија.