„Сељачка буна“ у Паризу, а потреси тек долазе – Макрон у безизлазној ситуацији
Пратите нас
Избијање „сељачке буне“ у Француској довело је председника Емануела Макрона у екстремно тешку ситуацију из које изгледа да је готово немогуће да ће се извући, сматра политиколог др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Француски пољопривредници већ други дан блокирају стратешке саобраћајнице око Париза, а чланови Конфедерације сељака блокирају улазе и у дистрибутивне центре у Кавајону у департману Воклиз, на југу Француске.
Француски пољопривредници започели су у понедељак блокаду осам аутопутева који повезују Париз са остатком Француске, а од прошле седмице блокирају путеве у деловима Француске због владиног пореза на гориво за тракторе, увоза јефтиних пољопривредних производа и ниских откупних цена, а траже и смањење пореза.
Сељаци одлучни – договор се не назире
Масовни протести су традиција у Француској али овог пута имамо невиђену одлучност пољопривредника коју ће тешко успети да умире мере које предлажу француски председник Емануел Макрон и његов нови премијер Габријел Атал, каже Митић за Спутњик.
Пољопривредници нису задовољни предлозима, компромисним по мишљењу француске владе, а недовољним по мишљењу сељака, тако да се очекују нови притисци и сада се не зна како би могло доћи до решења, додаје Митић.
Најновији захтеви пољопривредника тичу се смањења пореза на гориво, проблема са откупним ценама али и огромних маржи профита које имају велики трговински ланци, а да француски сељаци немају ништа од тога.
Екстремно тешка ситуација за Макрона
Постоји и озбиљна критика пољопривредника по питању увоза шећера и меса из Украјине по прилично ниским ценама што угрожава њихову производњу, као и најављеног споразума о слободној трговини са латиноамеричким земљама, чланицама Меркосура, јер ће на тај начин бити додатно либерализован увоз што ће још више уништавати француске производе.
„Наравно, морамо имати у виду и неке шире импликације везане за саму Француску. Чињеница је да ове године имамо изборе за Европски парламент, а тренутна истраживања јавног мњења говоре да ће и партија Национално окупљање Марин Лепен и Левица Жан-Лик Меланшона остварити веома добар резултат и то је изазвало додатни аларм у влади Макрона. Чињеница је да и Меланшон и Лепенова врло снажно подржавају сељаке, али исто тако је чињеница да, по истраживањима, више од 80 одсто Француза подржава захтеве пољопривредника.“
#French FARMERS really angry. On veut pas de l’Union Européenne , ON les EMMERDES! On est FRANÇAIS Means
— Elite Theory (@Elite_Theory) January 29, 2024
We don't want the European Union, F**k THEM! We are #French #AgriculteursEnColere #BlocusDeParis #BlocusRungis #Rungis #Taxi #Europe pic.twitter.com/YjhvaOD9jD
Макрон се налази у тешкој ситуацији на пар месеци пред изборе за Европски парламент, али и пар месеци пред Олимпијске игре у Паризу које би могле бити угрожене инфраструктурним проблемима, односно завршетком радова, додаје Митић.
Осим тога, најављен је и читав низ штрајкова у другим областима тако да за Макрона није добра ситуација, тим пре што се, по истраживањима, 80 одсто становништва жали на високе цене енергената и слаб раст плата које не прате инфлацију.
Пребацивање одговорности на ЕУ
Постоје и многи додатни могући отежавајући геополитички фактори који би могли имати импликације на француску економију, као што је, на пример, проблем пролаза робе преко Црвеног мора што би могло додатно отежати извоз хране из Француске.
„Видимо да Макрон покушава да пребаци одговорност на Европску унију и да на тај начин сачува себе и своју власт. Последњих дана критикује и зелену агенду ЕУ и, наравно, тражи ограничење увоза хране из Украјине као и да се не жури са потписивањем споразума са земљама Меркосура. То је тактика која може можда привремено да упали, али дугорочно може довести до озбиљних проблема. Видљиво је да он у последњих неколико месеци све више покушава да одговори на агенду коју му намеће, пре свега десница у Француској. Прво је то била миграција, а сада је питање пољопривреде.“
Митић подсећа да протести пољопривредника постоје и у другим државама ЕУ, пре свега у недавни у Немачкој који су били доста озбиљни. Међутим, у последњих неколико дана успео је један спин Шолцове владе који је незадовољство владом преусмерио на Алтернативу за Немачку као најозбиљнијег противника.
„Као и у случају Макрона који пребацује одговорност на Брисел, тако видимо да у Немачкој Шолц пребацује одговорност за своје промашене потезе на опозицију, на АфД који никад није био на власти. Све то је довољан показатељ слабости која тренутно постоји у водећим европским државама, што ће се, наравно, рефлектовати и већ се рефлектује на остатак ЕУ“.
Системски проблем – неолиберална политика
Сличност актуелне „сељачке буне“ са протестом „жутих прслука“ од пре неколико година је у захтевима који су везани за незадовољство неолибералним системом и неолибералном економском политиком коју води Емануел Макрон, сматра Митић.
Протести „жутих прслука“ трајали су доста дуго, обележили су их чести инциденти и представљали су озбиљан изазов за Макрона, али је он успео репресијом и другим мерама да подрије тај покрет, мада није успео да искорени незадовољство тада код радника, а данас код пољопривредника.
Једноставно, постоји системски проблем у Француској са неолибералном политиком коју води Макрон и чињеница је да ће то тешко моћи да се превазиђе.
„Поготово што овде имамо и другачији контекст, јер говоримо о једном периоду након пандемије и почетка кризе везане за сукоб у Украјини и последица које има политика коју ЕУ спроводи против Руске Федерације. Овде конкретно имамо тај нови фактор који се зове 'фактор Украјина', односно намеру ЕУ да либерализацијом увоза пољопривредних производа помогне Кијев ако не може на неки други начин. А то је имало озбиљне последице које смо видели раније у Пољској, а сада их гледамо у Француској и очекујем да ће таквих последица бити и у другим државама ЕУ“, закључио је Митић.
Погледајте и: