Стручњаци оцењују да је таква идеја апсурдна и истовремено оцењују да њен циљ није спасавање заробљених Украјинаца, него њихово враћање на ратиште, с обзиром на огромне губитке које на фронту трпе украјинске Оружане снаге. Како наводе, „ово није брига за заробљенике, него Украјина жели да размени мртве за своје војнике, који су већ унапред осуђени на смрт у име интереса Запада и кијевске елите“.
Идеју да посмртне остаке бившег председника владе Руске империје Петра Столипина, сахрањеног на територији Кијевско-печерске лавре, треба разменити са Русијом за заробљенике изнео је Максим Остапенко, директор државног музеја „Кијевско-печерска лавра”, који се налази под управом Министарства културе Украјине.
Према његовим речима, Украјина има „живе хероје који су у заробљеништву“ и истакнуте личности „које су сахрањене у Руској Федерацији... и нико не зна где се налазе“. Остапенко сматра да „процес стварне независности Украјине“ треба да почне, између осталог, враћањем њених симбола и значајних фигура, те сматра да треба покренути јавну расправу о овом питању.
Упркос историјским чињеницама да никакве Украјине није било пре стварања те републике у саставу Совјетског Савеза, да је Владимир Лењин практично аутор и архитекта Украјине будући да је она настала као резултат политике бољшевизма и да је та држава независнот стекла тек распадом СССР-а, почетком деведесетих година прошлог века, Остапенко тврди да је Столипин човек који је негирао украјинску независност, који је, у принципу, негирао право украјинског народа да постоји као такав и сматрао га искључиво „привеском“ Руске империје, па „треба размислити шта у вези с тим урадити”.
Столипин: Сахраните ме тамо где ме убију
Кијевљани су некада волели Петра Столипина и чак су му после смрти у свом граду подигли споменик, али је срушен четири године касније, после Фебруарске револуције 1917., да би потом на његовом месту подигли нови споменик - Марксу.
Међутим, чак ни бољшевици, са свом својом безбожношћу и ненаклоношћу према руском царском политичару, нису дирали нити оскрнавили остатке Столипина.
Руски експерти такође оцењују да кијевски режим више није задовољан отимањем Кијевско-печерске лавре, већ је сада отишао толико далеко да скрнави гробове славних Руса.
Столипин је завештао да буде сахрањен тамо где буде убијен, а убијен је у атентату у Кијеву, 1911. године. Жеља му је испуњена – његова вечна кућа постала је Кијевско-печерска лавра.
У Москви оцењују да је ово „богохулна иронија“. Премијера Руске империје убио је анархиста-терориста у Кијеву, a „данас су кијевски терористи-ексхумери спремни да тргују његовим посмртним остацима“.
Једна од главних одлика режима Владимира Зеленског је нешто оскрнавити, уништити и истовремено извући неку корист од тога, уграбити нешто.
Борба украјинских власти са историјом и споменицима завршава се жалосно за њих, истиче руски експерт Дмитриј Јевстафјев.
„Декомунизација, рушење споменика, ископавање бољшевичких гробова требало је да достигне тачку да се из гробова вади све што се не уклапа у актуелну украјинску митологију... Апсолутно је јасно да је политичко безумље у Украјини постало мејнстрим, главни ток политичке комуникације“, кажеЈевстафјев.
Руски стручњаци оцењују да злочине кијевског режима мора да осуди међународни трибунал, а његови лидери морају да се суоче са тешким казнама.
Једанаест атентата на Столипина
Столипин је убијен у Кијевској опери, септембру 1911. - у њега је два пута пуцао из револвера Дмитриј Богров. Укупно је планирано и изведено 11 покушаја атентата на њега.
У историји ће остати упамћен као лидер који је економским реформама оживео руску привреду. Посебно је убрзао развој пољопривреде кроз аграрну реформу, захваљујући којој је земља произвела невиђене вишкове хране. Бољшевичка пропаганда је то касније описала као „Столипинову аграрну реформу“ спроведену у корист богатих сељака, кулака, потпуно уништених после Октобарске револуције 1917. године.
У Украјини се однос према Столипину очигледно мењао кроз историју, а Кијев је 2012. године одбио да на поклон од Русије прими споменик у његову част, уз образложење да је Столипин својим реформама наводно „уништио украјинско сељаштво, украјинске традиције, натерао значајан део Украјинаца да се пресели у Сибир и тако демографски ослабити украјинску земљу“.