Оснивање балета у Србији, велики допринос развоју опере, професионализација сценографије и костимографије, утицај на режију - за све су то, између осталог, заслужни руски досељеници.
Из језгра културног успона у Србију
У Србију су дошли након сарадње са Станиславским, Немирович-Данченком, Мејерхољдом, Аном Павловом, Фјодором Шаљапином и многим другим легендарним уметницима, те донели искуство Московског художественог театра, Бољшој театра, петроградских Александринског и Маријинског театра, али и осталих установа у којима су стварали.
„На прелазу 19. у 20. век, у периоду бурног успона и културног развоја у Русији, када су стварали великани руске књижевности Толстој, Достојевски, Чехов, десила се и велика промена у позоришној уметности. Под утицајем Константина Станиславског створено је ново модерно позориште. То је доба и када се појављује филм и оно што знамо као Холивуд умногоме је настало на темељу система Станиславски“, истакао је Георгиј Енгелхарт, научни саветник у Руском дому.
Нажалост, подсетио је Енгелхарт, тај период бурног развоја свих грана позоришне уметности поклопио се са Октобарском револуцијом, крахом државе, страшним грађанским ратом у коме су многи изгубили животе и многи морали да напусте земљу:
„Многи уметници су тада дошли у Србију. Дошли су управо они који су били у жаришту најинтензивнијег културног развоја у Русији у првим деценијама 20. века као што је био редитељ Јуриј Љвович Ракитин, који је потекао из школе Станиславског. Они су донели своје велико професионално искуство и имали су чему да науче своје колеге у Београду и Србији која је много страдала током Великог рата. За Русе је Србија постала нова отаџбина која им је дала могућност да се остваре као уметници“.
За Русе је Србија постала нова отаџбина
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Модернизација српског позоришта
Весна Буројевић, директорка Музеја позоришне уметности у Београду који је уступио историјску грађу за изложбу, истиче да су врхунски уметници својим доласком унапредили позоришну уметност у Србији:
„Убрзали су развој и модернизацију позоришта у нашој земљи, основали оперу и балет, бавили се педагошким радом. Потпуна професионализација позоришне уметности дошла је заједно са уметницима из Русије. Драгоцени су подаци који су сачувани о тим људима. То није била компактна група, која је дошла у једном дану. Ради се о уметницима различитог профила и година, различитог трајања боравка у Србији, али сви су оставили известан траг“.
Изложба "Бели Руси и ренесанса српског позоришта" у Руском дому
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Организатор изложбе и председник „Колорпрес групе“ Роберт Чобан је идеју за изложбу добио пишући текст о три таласа доласка Руса у Нови Сад:
„Први талас Руса дошао је после Октобарске револуције пре тачно 100 година, 1921. и то су бели Руси. Међу њима био је већ поменути Ракитин који је утицао на Миру Бањац и на многе наше уметнике. Други талас Руса је дошао 2008, а трећи талас почиње 2014. и интензивира се протекле две године. Тако да у Београду и Новом Саду имате десетине хиљада Руса који поново учествују у културном животу наше земље“.
Изложба у Руском дому, коју посетиоци могу погледати до 29. фебруара, сведочи о доприносу балерине Клавдије Исаченко која је основала прву балетску трупу у Београду, зачетак Балета Народног позоришта.
Оснивање балета у Србији, велики допринос развоју опере, професионализација сценографије и костимографије, утицај на режију - за све су то, између осталог, заслужни руски досељеници
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Ту су и балерине Нина Василјевна Кирсанова, Јелена Димитријевна Пољакова, балетски и брачни пар Јања Владимировна Васиљева и Анатолиј Михајлович Жуковски, оперски певачи Павел Фјодорович Холодков и Михаил Николајевич Каракаш, оперске певачице Софија Драусаљ Рудољфовна и Јелисавета Ивановна Попова и многи други.
Након Новог Сада, Беле Цркве и Београда, изложба ће гостовати у Новом Бечеју, као једном од места са највећом концентрацијом ,,белих“ Руса који су у Србију дошли између два светска рата.