Приходи од пртљага тако чине значајан извор прихода авио-оператера широм света, а углавном се састоје од три врсте накнада - за наплату предатог пртљага, за тежи пртљаг и за веће комаде ручног пртљага, што неке компаније такође наплаћују.
Азија још „одолева“ тренду
Кадасу у питању авио-оператери у Европи и Северној и Латинској Америци, наплата првог комада предатог пртљага уобичајени је извор прихода компанија, а из анализа које су направиле ове компаније видљиво је да превозници из Азије углавном још укључују пртљаг у своје основне тарифе. Исто важи и за познатог блискоисточног превозника „Емирејтс“, а у Европи се пртљаг наплаћује по цени која зависи од врсте купљене карте.
Према писању „Тревел дејли њуза“, масовна наплата чекираногпртљага почела је током 2007. и 2008. године, када су авио-компаније на тај начин покушавале да надокнаде високе трошкове настале поскупљењем горива. Зачетнице тог тренда биле су америчке авио-компаније, али брзо су га прихватили авио-превозници широм света, пренео је „Јутарњи лист“.
Нови тренд
Иако су накнаде од пртљага дуго биле главни и најјачи појединачни извор прихода авио-компанија то je почело да се мења током пандемије када су оператори почели драстично да подижу накнаде за услугу бирања места, па консултанти процењују да су се приходи од тих накнада такође попели до 30 милијарди долара.
Али, наплата чекираног пртљага довела је до новог тренда и изазова за авио-компаније - путници су, у жељи да избегну додатна плаћања, почели да повећавају количину пртљага коју желе да унесу у авион као ручни, због чега су компаније почеле драстично да ограничавају допуштену тежину ручног пртљага.
Погледајте и: