Државна дума Русије је на пленарној седници усвојила нацрт обраћања у вези са 25. годишњицом НАТО бомбардовања Југославије, док је руска мисија при УН затражила и одржавање седнице Савета безбедности УН о овој теми.
Остаће заувек записано
Текст обраћања Уједињеним нацијама усаглашен је у оба дома Федралне скупштине Русије, Думи и Савету Федерације, а њиме се позивају све међународне парламентарне организације и парламенти страних држава да осуде војну операцију земаља НАТО против Југославије 1999. године која је изведена без одобрења СБ УН.
Дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић сматра да Савет безбедности УН тај нацрт неће прихватити, односно државе Запада које су биле и иницијатори агресије на тадашњу СРЈ, али истиче да је то мање битно од самог корака који је Русију овом смеру направила.
„Ово је став Русије којим само потврђује разлог због кога је и тражила ту седницу и да та тема буде на дневном реду СБ. А што се тиче одласка на Генералну скупштину УН овог питања после дебате у Савету безбедности и подсећања на тај чин, то је ствар дипломатског ангажмана Москве,“ каже Миливојевић за Спутњик.
Он истиче да, имајући у виду да је стање у УН подељено, пре свега по питању Косова и Метохије и неких других тема, вреди се залагати да ово тема добије своју расправу и Генералној скупштини УН .
Могућа је седница ГС УН
„Уз доста дипломатског и политичког ангажмана чак сам уверен да би такав текст могао да буде усвоје од стране Генералне скупштине Зједињених нација,“ оцена је Миливојевића.
Према његовим речима, постоје две процедуре, поступка по којима би овакав нацрт могао да се нађе на дневном реду неке наредне седници ГС УН.
„Прво, то зависи од земље предлагача, у овом случају Русије која може да окупи одређену групу држава које су сагласне са њеним ставом и да се то тако нађе на дебати седнице у Уједињеним нацијама. Наравно, исход нико не може да прејудицира. Други пут је да сама ГС, с обзиром да има увид у све дебате које се обављају у СБ УН, иницира седницу на ову тему у неком наредном периоду,“ објашњава Миливојевић.
У сваком, случају закључује наш саговорник оно што је сигурно јесте да ће за будућност остати траг да је ова тема покренута у Уједињеним нацијама, што је од непроцењивог значаја.
Циљ акције Русије
У тексту обраћања који је усаглашен у Москви такође пише и да је ово покушај да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. године у интересу колективног Запада, и да предузму мере како би се земље-чланице Алијансе позвале на међународно-правну одговорност за агресију против СРЈ.
Како се истиче, чињеница да је напад земаља НАТО на Југославију прошао некажњено створила је предуслове за нове војне акције широм света под маском изјава о борби „за вредности слободе и демократије“.
Такође се наводи да је убеђеност колективног Запада у његову непогрешивост и то да има право да одлучује о судбинама других народа и држава довела до стварања неонацистичког режима у Украјини који је након државног удара 2014. године кренуо да спроводи политику геноцида над руским становништвом и покренуо оружани сукоб на територији те земље.
Погледајте и: