Другим речима, западни званичници покушају да их охрабре, али изгледа да, осим моралне подршке и ћорака, немају шта друго да им понуде.
Руски експерти наводе да у овој ситуацији западни војни блок не може ништа друго да уради – није у стању да обезбеди потребну количину муниције и наоружања, обезбеди обуку у Украјини или покрене центре за ремонт војне технике у тој земљи.
Стручњаци сумњају да је НАТО у стању да у потпуности одговори на позив Кијева да га снабдева „смртоносним оружјем“. Прво, Запад не може да произведе количине оружја и технике које су потребне Кијеву, а такође и многа западна предузећа одбрамбене индустрије се плаше таквих испорука, с обзиром да су се западни произвођачи суочили са падом репутације, након што се добро изрекламирани „абрамси“, „леопарди“ и друга техника нису баш истакли у зони специјалне војне операције. Друге компаније, уверени су стручњаци, сада не желе да иду истим путем.
„НАТО је суочен са дилемом - шта даље, с обзиром да обука украјинске војске у НАТО државама није успела, већина земаља алијансе више не жели да даје Украјини своје оружје бесплатно, а Француска је на челу тог процеса. Дакле, морају некако да решавају ситуацију и НАТО управо сада покушава да постигне неке договоре с веома тврдоглавим кијевским режимом“, каже руски војни експерт Иван Коновалов.
Он подсећа да је ово прва посета Кијеву војне делегације НАТО-а, на челу са Бауером, од почетка ескалације сукоба у фебруару 2022. године.
„Бауер је на челу Војног комитета, односно управо те војне компоненте коју су настојали да не промовишу, а сада је први пут у Кијеву. НАТО тиме признаје своје директно учешће у овом сукобу и сходно томе, ситуација ће се даље развијати по сценарију за који је мало вероватно да ћему бити од користи. Међутим, нису имали избора и на ово су се одлучили зато што је ситуација очајна, а кијевски режим се урушава. Они добро знају да је цела политичка елита западне Европе градила своје каријере на апсолутној русофобији и подршци кијевском нацистичком режиму, а када се овај режим уруши и они ће се срушити као политичари“, оцењује Коновалов.
Председавајући Војног комитета НАТО Роб Бауер изјавио је да је његова посета Кијеву „доказ да су НАТО и Украјина ближи него икад” и да „шведска застава неће бити једина застава која ће имати плаве и жуте боје у седишту НАТО-а“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Нема оружја, обуке, нити центара за ремонт технике у Украјини
Бауер је у Кијеву одржао пропагандни говор на безбедносном форуму у Кијеву, у којем је изјавио да је његова посета „доказ да су НАТО и Украјина ближи него икад” и да „шведска застава неће бити једина застава која ће имати плаве и жуте боје у седишту НАТО-а“.
Због катастрофалне ситуације у којој су се нашле украјинске снаге на фронту, Бауер је у свом популистичком обраћању позвао Кијев да „не буде превише песимиста“, јер песимисти „не добијају ратове“. Уз помоћ НАТО-а, Украјина може и хоће да победи, поручио је.
Бауер је такође позвао Украјину да изврши додатну мобилизацију, пошто су „потребни људи који ће заменити мртве и рањене“. То потврђује да је НАТО заиста спреман да против Русије ратује „до последњег Украјинца“.
O „свеобухватној помоћи“ с Бауером је разговарао и украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба, који је позвао на повећање подршке НАТО-а Украјини, пре свега у испорукама смртоносног оружја, обнављању обуке у Украјини и распоређивању ремонтних ценатара у земљи.
Руски експерти напомињу да је обука на украјинским војним полигонима обустављена, с обзиром на то да су они легитимна мета руских високопрецизних ракета, па самим тим тешко да ће НАТО инструктори поново обучавати украјинске војнике на територији Украјине. Исто се догађа и догодило би се и са центрима за ремонт технике у Украјини.
Што се тиче захтева за „смртоносним оружјем“, највеће западне испоруке су се већ десиле 2022. и 2023. године а, по оцени стручњака, мале су шансе да ће испоруке у таквом обиму бити поновљене у садашњим условима.
„Сви одлично знају да алијанса више нема никаквих посебних ресурса. Када о помоћи говори Кулеба, он говори о нечем другом - да треба индустрију Европе поставити на ратне колосеке, а европску економију пребацити на ратну“, каже Коновалов.
Несугласице унутар НАТО-а
То, међутим, нико у Европи не жели, уверен је Коновалов, јер би то довело до озбиљних последица.
„Криза је свуда, криза је страшна. Људи у Европи и даље верују да ће се све вратити у старе токове, а да ће они и даље нормално живети. Због тога нико не жели да економију ставља на ратне колосеке, јер би то означило потпуну промену политичке будућности Европе. Ово је погубан пут, ово је уништење Европске уније и уништење НАТО-а, највероватније“, истиче Коновалов.
Експерти закључују да за алијансу даље „пумпање“ Украјине оружјем постаје проблематично и због великог отпора унутар блока и несугласица, као и због ефективног уништавања НАТО опреме од стране Русије.
Украјина је поднела захтев за брзо чланство у НАТО-у у септембру 2022. године, али изгледи Украјине да се придружи алијанси су равни нули.
Занимљиво је да су ове недеље Кијев посетили и амерички републикански сенатор Линдзи Грејем, који је у Русији увршћен на листу терориста и екстремиста, као и помоћник америчког председника за националну безбедност Џејк Саливан.
Ватрени русофоб Грејем, познат по својој антируској реторици и активним говорима подршке војној помоћи Украјини, био је очигледно изненађен чињеницом да све мање Украјинаца жели да ратује, па се заложио за пооштравање закона о мобилизацији по коме би сви Украјинци морали добровољно да се прикључе војсци, без обзира на године, а такође пропагирао идеју да се Кијеву дају зајмови уместо бесповратне помоћи, што је по писању западних медија било „увредљиво“ за домаћине.
Према наводима „Вашингтон поста“, Саливан је тајно посетио Украјину како би уверио Кијев у подршку Вашингтона, иако Конгрес већ дуго време не одобрава издвајање нове војне помоћи.
Међутим, руски експерт Олег Макаренко сматра да Саливанова посета није званично најављена зато што је дошао да увери Кијев у потребу преговора са Русијом.
„Безусловне победе руског наоружања приморавају Сједињене Државе да траже прилику да не пруже додатну помоћ Украјини, поготово што већ имају неслагања око тог питања у Конгресу. Садашња администрација, посебно господин Саливан, морао је да дође у Кијев и покуша да на било који начин замрзне сукоб, како Русија не би даље напредовала и заузимала нове територије... Осим тога, последња операција коју је спровео кијевски режим у нади да ће пореметити председничке изборе у Русији или бар их дискредитовати није успела, па је Саливан морао да оде у Кијев да смири овај режим“, закључио је Макаренко.