Реконструкцију круне је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са релевантним стручњацима по узору на повељу која се чува у светогорском манастиру Есфигмен.
Круна владара династије последњих титуларних српских деспота је отвореног типа, карактеристичним за период деспотовине. Урађена је ручно од позлаћеног сребра применом старих техника и декорисана смарагдима, гранатима и слатководним бисерима.
Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.
Урађена је ручно од позлаћеног сребра применом старих техника и декорисана смарагдима, гранатима и слатководним бисерима
© Фото : Спутњику уступио Историјски музеј Србије
Допуњена је оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882, реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС, новчићима владара из династије Немањић, реконструкцијом круне краљице Симониде и делом сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар ПрвиКарађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић.
Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама одежди и круна средњовековних српских владара, као што су круне краља Михаила Првог Војисављевића и краља Твртка ПрвогКотроманића, које су у процесу израде.
Печат жупана Стефана Немање из друге половине 12. века
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Историјски музеј Србије је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки међу којима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске деспотовине.
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.
Инсигније краља Петра Првог Карађорђевића су у периоду између два светска рата скриване у манастиру Жича
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.
Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, царице Јелене, краља Милутина, краљице Симониде, деспота Стефана Лазаревића и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила Првог Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.
Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Реконструкције круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића представљене су у Кини на осмом Међународном фестивалу нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.
Погледајте и: