Како наводе извори, европски званичници незадовољни су што Вашингтон инсистира на, како сматрају, ризичним потезима, јер се велика већина имовине налази у Европи. С тим у вези, руске узвратне мере ће највероватније прво погодити Стари свет, напомиње се у чланку.
Америчка министарка финансија Џенет Јелен састала се ове недеље са европским колегама на маргинама пролећног састанка управних тела Међународног монетарног фонда и Светске банке у Вашингтону, надајући се да ће пронаћи компромис по питању руске имовине. Како напомиње саговорник листа, амерички савезници и партнери у Европи слажу се да је Украјини потребна већа помоћ, али не постоји консензус о конкретним питањима.
„Гледамо на руску суверену имовину као на одрживо средњорочно и дугорочно решење за проблем финансирања (Украјине)“, нагласио је извор листа у Министарству финансија САД.
Осим тога, европски министри финансија такође страхују да би конфискација руске имовине могла да изазове одлив капитала са континента. С тим у вези, у чланку се наглашава да се „Сједињеним Америчким Државама предстоји дуготрајна борба“ да обезбеде финансијска средства Украјини.
ЕУ, Канада, САД и Јапан замрзнуле су средства Русије у износу од око 300 милијарди долара након почетка специјалне војне операције. Од тога се око 5-6 милијарди долара налази се у Сједињеним Америчким Државама, а највећи део је у Европи, укључујући на међународној платформи „Јуроклир“ у Белгији, где се чува 210 милијарди долара.
Предлози закона о пружању војне помоћи Украјини, Израелу и Тајвану, конфисковању замрзнуте имовине Русије за њихову фактичку предају Кијеву, као и увођењу додатних санкција Кини одобрени су 20. априла у Представничком дому САД.
Погледајте и: