Руски експерти објашњавају да је ситуација у спољној политици Ирана таква да постоји стратешки курс којег се држи цела иранска елита, посебно према Сједињеним Државама и Израелу. Став према овим земљама је доследан и не зависи од тога ко је председник.
Што се тиче Русије ситуација је отприлике иста. Зближавање Москве и Техерана последњих година првенствено је последица притиска Запада на две земље. Стога руски експерти сматрају да ће зближавање Русије и Ирана остати готово исто као што је било.
Руски званичници Раисија, који је погинуо у паду хеликоптера, описују као „правог и поузданог пријатеља Русије“, а руски политиколози као „конзервативца, умереног и мудрог човека“.
Руски експерт Ирина Фјодорова напомиње да се трагедија догодила неколико дана након што су амерички и ирански представници водили преговоре о деескалацији ситуације на Блиском истоку.
„Ако претпоставимо да се не ради о техничком квару хеликоптера којим је путовао председник Ирана, онда је ово од користи оним снагама које желе да појачају тензије и интензивирају конфронтацију у региону Блиског и Средњег истока. Неколико дана пре трагичног инцидента, ирански представници су имали индиректне контакте у Оману са представницима Сједињених Америчких Држава, где су разматрана питања о деескалацији ситуације на Блиском и Средњем истоку, а такви кораци за решавање ситуације неодговарају и у супротности су са интересима оних снага које су заинтересоване за ескалацију тензија“, каже Фјодорова.
Раиси је погинуо пошто се његов хеликоптер, америчке произвоидње, услед лоше видљивости срушио у региону Верзеган, а у несрећи је преминуло још најмање четворо људи, међу којима је и министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолахијан.
Сахрана председника требало би да се одржи у уторак у граду Табриз на северозападу Ирана, где се Раиси и запутио пре него што је погинуо, а у Ирану је објављена петодневна жалост.
Раиси је путовао у Табриз после повратка са границе са Азербејџаном, где је заједно са азербејџанским колегом присуствовао церемонији отворања хидроелектрана Киз Каласи и Кодафарин, а Русија, као и низ других земаља, одмах је након несреће понудила помоћ у потрази.
Ко ће заузети Раисијево место
Већ су се појавиле и теорије да иза трагедије стоје западне (америчке) обавештајне службе или израелски диверзанти, али званичних оптужби још нема. Истрага ће показати шта је узрок несреће, која отвара многа питања, а главно је оно - како је уопште председнички авион смео да лети у таквим временским условима.
Владимир Шабрин, руски експерт за авијацију, каже да је несрећа могла да се догоди и због техничког квара или људског фактора. Према његовим речима, два хеликоптера која су летела у пратњи председничког су слетела, што значи да је било могуће летети.
Стручњаци закључују да ће полемике о узроцима несреће бити „бурне“, али је мало вероватно да ће то променити генералну линију Ирана на спољнополитичком путу.
Смрт иранског председника и његове делегације, сматрају експерти, једино би могла да успори процес који је Раиси започео у смањењу тензија у односима са Сједињеним Државама и Израелом.
Фјодорова, међутим, сматра да ће ситуација у Ирану и око њега бити напета.
„Ситуација у Ирану ће бити прилично напета, јер председнички избори морају да се одрже у року од 50 дана. Конфронтација између либералних, ако се тако могу назвати, и конзервативних снага ће се током овог периода интензивирати и биће подстакнута споља од стране Сједињених Држава на првом месту и, наравно, Израела. Ова унутрашња напетост и извесна неизвесност у Ирану ће утицати на ситуацију на Блиском и Средњем истоку, јер ће Иран бити пре свега окупиран својим унутрашњим проблемима“, додала је Фјодорова.
Руски стручњаци напомињу да је иранско друштво шокирано смрћу председника и високих званичника, да су се многи људи на улицама Техерана и других градова молили за здравље Раисија, па има и оцена да ће ова трагедија још више ујединити Иранце. У том контексту, део експерата не очекује дестабилизацију ситуације, а такве ставове аргументују чињеницом да главне полуге моћи у Ирану не држи председник, већ духовни вођа, па верују да ће влада преузети контролу над ситуацијом.
Потпредседник Мохамед Мохбер, који је, иначе, присталица добрих односа са Русијом, већ је именован за в.д. председника. Он се, као и Раиси, сматра блиским Хамнеију, који има последњу реч у свим важнијим државним питањима. Мокбер је постао први потпредседник 2021. године када је Раиси изабран за председника.
У року од 50 дана биће одржани ванредни председнички избори на којима ће, по прогнозама експерата „конзервативaц имати све шансе да победи“.
Руски званичници, на челу са председником Владимиром Путином, упутили су телеграме саучешћа Ирану и иранском народу.