У украјинским затворима и притворима тренутно се налази око 46 хиљада људи, али украјински званичници говоре како би ова мера могла да омогући мобилизацију 10 до 20 хиљада затвореника, пошто закон забрањује мобилизацију осуђених за тешка кривична дела, попут убиства са предумишљајем, силовања, сексуалног насиља, као и оних који су осуђени за кривична дела против националне безбедности.
У сваком случају, то не решава проблеме Кијева с обзиром на то да украјинска војска месечно трпи губитке од 50 хиљада војника и официра.
„Не мислим да ће у актуелним реалностима, када људи имају приступ интернету, бити много вољних да изађу из затвора и да иду на фронт. У затвору ће барем бити живи, док на фронту, с обзиром на тренутна дешавања, неће имати шансе, пошто су стално на мети артиљерије, авијационих бомби, дронова итд. Чак и ако украјински инсајдери кажу да су у правцу Харкова губици већ премашили целу „тврђаву Бахмут“, није тешко замислити какви су губици у другим областима“, каже руски политиколог Армен Гаспарјан.
Закон који је потписао украјински председник Владимир Зеленски по којим се неким украјинским осуђеницима допушта служење у војсци у замену за могућност условног пуштања на слободу, чак и западни аналитичари оцењују као потез који наглашава очајничке покушаје Кијева да попуни своје редове након више од две године рата.
Према саопштењима Кијева, око четири хиљаде затвореника предало је захтев да се прикључи редовима Оружани снага Украјине, а неки од њих су се већ отишли на фронт.
Од мобилисаних криминалаца, према најавама кијевских званичника, биће формирани јуришни одреди.
„Мислим да је ова прича са четири хиљаде оних који желе да служе у Оружаним снагама Украјине по много чему још једна пи-ар кампања коју Зеленски покреће... Заиста су успешни по броју пропагандних видео снимака које пуштају сваког дана – чини се да тамо постоји неколико филмских компанија које се само тиме баве“, каже Гаспарјан.
Закон о мобилизацији осуђеника ојачао корупцију у Украјини
Након више од две године специјалне војне операције, услед ужасних рововских борби, огромних губитака и пораза на бојном пољу, ентузијазам пријављивања у војску у Украјини опада. Чак је и начелник Главне обавештајне управе Украјине Кирил Буданов раније признао да су у првих шест месеци у војску ушли „сви који су то желели“, а да сада Украјинци нису мотивисани да служе војску и на све могуће начине покушавају да избегну мобилизацију, због чега ће се, како је рекао, присилна мобилизација у Украјини наставити.
Присилна или, боље речено, насилна мобилизација изазива протесна расположења у Украјини. Чињенице говоре да практично нема људи вољних да се придруже Оружаним снагама Украјине, истиче Гаспарјан.
„Не мислим да има људи који су спремни да иду у смрт. Да је другачије, вероватно не би било такве окрутности током мобилизације – сурових батинања у центру Кијева, ломљења удова у Харкову и тако даље. Све то сведочи, пре свега, да људи не желе да иду“, додао је експерт.
Међутим, овај закон је продубио и проблеме са корупцијом у Украјини. Олег Цвили, активиста за људска права и шеф НВО „Одбрана затвореника Украјине“, указује на то да запослени у управама затворских колонија изнуђују новац од осуђеника који желе да се придруже редовима Оружаних снага Украјине како би њихов захтев за мобилизацију био прихваћен на разматрање.
Ако затвореник нема новца, нуди му се да плати након што прими прву плату као војник.
Контроверзни закон о мобилизацији у Украјини којим ће, између осталог, бити омогућена регрутација затвореника, ступио је на снагу у мају, у тренутку док се Кијев суочава с изазовом повећања броја војника усред нове руске офанзиве у правцу Харкова, другог по величини града у земљи.