Председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић састао се у Берлину са министарком спољних послова Немачке Аналеном Бербок која је оценила да је недавно одржани Свесрпски сабор „забрињавајући“.
Бербоковој, с друге стране није сметало кад је министар одбране у Савету министара БиХ Зукан Хелез отворено позвао на рушење Републике Српске.
„Пре ће се укинути Република Српска, него променити име Сребреница“, изјавио је Хелез и предложио да се укину ентитети БиХ, да се од Српске направе два кантона а да се назив Република Српска укине у потпуности.
Немоћ Запада да води империјалну политику
Нажалост, тридесетак година после завршетка рата у БиХ, јасно је да имамо посла са политичком културом која је дубоко империјална и чији је кључни циљ да продукује проблеме из којих ће касније црпети одређене користи за себе, али и одлагати неминовне промене које су нужне и предуслов за опстанак и напредак, каже Антић за Спутњик.
„Људима који воде најважније чланице ЕУ и САД чини се, после 30 година разних недаћа кроз које су прошли тако што су у том раздобљу поражени на свим континентима осим на северноамеричком и европском, да је златно време и најбоље решење било оно које су наметали деведесетих година на Балкану, а посебно српском народу. И они би желели да рат који полако постаје светски и у коме они потпуно непринципијелно бране само своје империјалне интересе, поново претворе у неки крсташки рат и поново му дају некакве принципе. А реч је о државама које су по много чему неспособне да наставе да воде своју ранију политику.“
Западу више нико не верује
Отпор који је нанео велике жртве Србима, али не и западним силама јер их није натерао да пошаљу своје војске у српске земље, показао се као најбоља мера западног ангажовања и чини се да су на Западу понекад разочарани што и у Ираку, Сирији, Либији или Источној Украјини нису наишли на сличан одговор, додаје Антић.
Нажалост, а то они не разумеју, управо је неморално, нечасно и империјално понашање Запада довело до тога да им више нико у свету не верује, а симбол њиховог понашања били су двоструки стандарди које су показали према српском народу, сматра Антић.
„У условима у којим је Дејтон неизмењен остао, а у пракси је 64 пута промењен, у условима у којим је уставно одређено који ће бити капацитет БИХ као заједничких установа и као некакве државе, јављају се политичари из ЕУ који кажу како је закон оно што они напишу на парчету папира. А која је разлика између Аналене Бербок и Садама Хусеина? Садам Хусеин је био лепши, храбрији и моралнији човек од ње и од свих њихових изасланика овде. Дакле, с једне стране они говоре о томе да бране Дејтон, а са друге стране да је Дејтон застарео и да ће га они мењати“.
С једне стране говоре да заступају принципе мира а на другој страни све ратнохушкачке изјаве и сви ратнохушкачки потези потекли су од муслимана у БиХ и Албанаца на Косову и Метохији, додаје Антић.
Запада воде неморалне расистичке силеџије
И онда нас убеђују да је у исто време сукцесија решила питање Дејтонског устава и направила од БиХ државу каква Југославија никад није била, сматра Антић. Нико није постављао питање шта је у Хрватској хрватско, јер је све било хрватско, па су онда одлучили да можда нешто врло мало може да се подели, објашњава Антић.
„Сад су они смислили да пошто сукцесија није вршена по ентитетима, да сад све може да буде власништво БиХ и да би Срби требало да моле муслимане да им нешто дају. На територији где већином живе од искона и где су муслиманске власти вековима вршиле крваве прогоне српског народа. Између осталог су и део народа претворили у туђине. Међутим, Аналену Бербок то не интересује али ту жену не интересују ни њени бирачи. Она каже да ће водити рат иако су бирачи против тога. Они се праве да је Русија дигла у ваздух заједничку инвестицију која кошта десетине милијарди евра, а могла је само да затвори вентил. Они се праве да је манијак прислушкивао Ангелу Меркел. Нажалост, ми имамо посла са људима који су силеџије, који су неморални, који су дубоко расистички настројени, то што није биолошки него културолошки расизам, није битно. И коначно имамо посла са интелектуалним и политичким пигмејима.“
А јако је тешко кад људи дођу у ситуацију да им суди неко ко је с једне стране ослоњен само на силу коју није створио него наследио, додаје Антић.
„Али то је наша судбина и наше је да издржимо. И успећемо ако будемо јединствени, ако будемо тачно рекли шта хоћемо“, закључио је Антић.
Погледајте и: