Кирил Семјонов, руски експерт за Блиски исток, сматра да су управо могући преговори сиријског и туског лидера о нормализацији односа били тема разговора Асада и Путина.
„Мислим да је то важно и за Русију у овом тренутку. Дакле, једна од главних тема ове посете било је проналажење решења за нормализацију односа између Сирије и Турске уз учешће Русије, која би желела да одигра водећу улогу тако да се састанак одвија уз руско посредовање, а не, на пример, уз посредовање Ирака. Наравно, било је и других питања, укључујући и економска, као што је снабдевање Сирије храном и тако даље. Ипак, мислим да су они били секундарни. Главни фокус овог састанка је највероватније био на сиријско-турској нормализацији. Подсетићу да резултати ове посете нису посебно медијски испраћени и објављивани, тако да су то само моје претпоставке“, каже Семјонов.
Семјонов подсећа да су припреме за посету Владимира Путина Турској у току, али датум још није одређен, иако се раније помињало да би састанак са Ердоганом могао бити одржан у августу у Москви.
Иначе, Анкара као главне посреднике помиње Москву и Багдад.
Шта је камен спотицања у односима Анкаре и Дамаска
Везе Турске и Сирије прекинуте су 2011. након избијања сиријског грађанског рата, у којем је Турска подржала побуњенике који су настојали да свргну Асада. До скоро се чинило да не постоје никакве шансе да две земље закопају ратне секире и успоставе било какве односе. Турски лидер је до недавно називао Асада „касапином“ и „убицом“, али тешка миграциона криза, праћена озбиљним економским проблемима, натерала га је да окрене плочу. Ердоган сада шаље сигнале да спорове треба решавати међусобним дијалогом за преговарачким столом.
Турске власти сада говоре о жељи да врате односе са Сиријом на претходни, ниво пре кризе. Да би се то догодило, потребно је решити низ питања - повући хиљаде турских војника из северозападних региона Сирије које држе побуњеници и вратити три милиона сиријских избеглица из Турске.
„Асад не пристаје на нормализацију без испуњења захтева за повлачење турске војске, а Турска за сада неће повлачити своју војску. С друге стране Турској је потребна нормализација да би вратила сиријске избеглице назад у Сирију. Ако Турска повуче своје трупе, онда ће заједно са турском војском кренути и остали Сиријци који се налазе на тим територијама. Односно, одлука ће имати супротан ефекат. Дакле, овде треба тражити неке друге облике сарадње“, оцењује Семјонов.
Руски експерти истичу да је за Русију важно да задржи контролу над ситуацијом у Сирији, посебно у јеку заоштравања конфликта на Блиском истоку.
Поред разговора о регионалним процесима, Путин и Асад су, како се претпоставља, могли да покрену и питања послератне обнове Сирије. Стручњаци подсећају да је прошле године Дамаск нормализовао односе са низом арапских земаља. Осим тога, чланство Сирије у Лиги арапских држава је обновљено, између осталог и уз помоћ Москве.
Русија подржава жељу Саудијске Арабије да учествује у мултилатералним форматима сарадње, на пример у оквиру БРИКС-а, а такође помаже привлачењу инвестиција из богатих арапских монархија у Сирију.
Ипак, током Асадове посете Москви медијска пажња била је усмерена на могући састанак Асада и Ердогана, а експерти закључују да ће чак и обично руковање та два лидера, уз посредништво Владимира Путина, ојачати позицију Русије и ауторитет руског лидера на Блиском истоку.
Током сусрета са Асадом, Путин је упозорио да ситуација у региону Блиског истока има тенденцију погоршања. Ескалација коју помиње руски председник није везана само за палестинско-израелски војни сукоб који траје скоро 10 месеци, већ се то односи и на Сирију.
Асад је оценио да су Русија и Сирија прошле кроз тешка искушења током протеклих деценија и подсетио је да се његова посета поклапа са 80. годишњицом успостављања дипломатских односа између Москве и Дамаска.
Погледајте и: