Осврћући се на речи команданта естонских одбрамбених снага Андруса Мерила, који је рекао да Финска и Естонија морају да развију конкретан план за блокаду руске флоте у Финском заливу, руски медији истичу да ову претњу треба схватити што је могуће озбиљније и подсећају да је сличан преседан забележен у историји, током Другог светског рата, када су немачке снаге, у својој првој офанзиви спровеле операцију поморске блокаде Балтичке флоте.
Повлачећи паралелу, медији наводе да се операција састојала од истих акција које сада планирају балтичке државе и Финци.
Свим међународним споразумима и уговорима, наглашава Анпилогов, такав акт се може тумачити као објава рата.
„То је апсолутно непријатељски акт, који је повод за избијање рата тј. то је ‘casus belli’, који је у међународном праву легитиман разлог за почетак рата. Друга ствар коју треба узети у обзир приликом анализе оваквих изјава јесте чињеница да су све наведене земље - Русија, Естонија и Финска - потписнице Конвенције УН о поморском праву, који регулише тзв. право за мирни пролаз. Односно, бродови земаља које нису у рату имају право на миран пролаз преко територијалних вода једни других“, истиче Анпилогов.
Експерт подвлачи да би Естонија блокадом Финског залива де факто прекришила одредбе Конвенције о поморском праву, коју су усвојиле УН.
„Осим тога, у овој конвенцији постоје тзв. историјски мореузи и заливи. Што се тиче ових историјских мореуза, спроводи се посебан статус пловидбе, а то се односи, на пример, на мореузе као што су Босфор и Дарданели, Дански мореуз и ту се питање не поставља. Очигледан је и статус Финског залива за који постоји устаљена пракса. Односно, покушај промене ове праксе је чисто непријатељски чин. Естонија фактички спроводи акт немотивисане агресије против руске Балтичке флоте, против слободне комерцијалне пловидбе, коју Русија спроводи са своје националне суверене територије, из својих лука, кроз воде које заправо могу бити територијалне воде Естоније или Финске, али се налазе у историјском заливу - Финском заливу, који се историјски користио за пловидбу“, објашњава експерт.
Анпилогов напомиње и да у Финској постоји низ споразума, које Финци сада покушавају да забораве, а који регулишу понашање Финске у спољној арени, посебно у односима војске са другим земљама.
„На пример, то је демилитаризовани статус Оландских острва, која се такође налазе у близини ушћа Финског залива. Она морају бити демилитаризована, односно не могу се користити у војне сврхе. Осим тога, постоје споразуми по којима постоји послератна Финска, које Русија сада може порекнути у правном смислу, а онда ће се Финска одмах наћи у кршењу многих обавеза које је преузела после Другог светског рата...“, додаје експерт.
Улога НАТО-а
Када је реч о физичкој могућности овакве блокаде јасно је да Естонија и Финска немају поморске снаге које би омогућиле организовање блокаде, каже Анпилогов.
Међутим, све балтичке земље и Финска су чланице НАТО-а и колико год ове државе биле слабе саме по себи, претња коју представљају је реална.
Анпилогов наводи и могући сценарио, истичући да би у том случају могао бити активиран Члан 5 НАТО-уговора, по коме се сви НАТО савезници обавезују да ће помоћи у одбрани ако једна чланица НАТО-а буде нападнута.
„У овом случају, Талин би могао да спроведе најједноставнију операција у два корака - прво се објави блокада, после чега Русија демонстративно игнорише захтеве те блокаде, а потом Естонија ствара провокације у својим територијалним водама, покушавајући да прикаже Русију као агресора и позива на покретање Члана 5 НАТО-уговора о међусобну помоћи у оквиру Северноатлантске алијансе, како би се овај сукоб што више интернационализовао и у њега увукао Северноатлантски савез као војни блок“.
Исти сценарио може да примени и Финска, упозорава Анпилогов.
Претња Калињинграду
Овакви планови су претња и за руску Калињинградску област, истиче Анпилогов.
„Штавише, већ су покушали да примене сценарије блокаде Калињинградске области. Треба се сетити да је Литванија 2022. и 2023. године више пута покушавала да ограничи руски транзит у Калињинградску област преко копна, чиме је прекршен споразум Литваније о придруживању Европској унији, којим је ЕУ гарантовала слободу транзита за Калињинградску област. Очигледно, западне земље сада више воле да игноришу или крше многе међународне споразуме. Међутим, то није довело до веће ескалације, јер је Русија, да не би заоштравала ситуацију, решила да ту робу коју Литванија није хтела да пропусти пребаци на поморски транспорт“, подсећа експерт.
Данас од Санкт Петербурга до Калињинграда преко Финског залива иду бродови који достављају све потребне производе, храну и грађевински материјал и све што је потребно за живот те руске ексклаве.
„Али, ако покушају да потпуно блокирају Калињинград, и копном и морем, чини ми се да сет узвратних акција неће бити ништа мање оштар него у случају покушаја блокаде Финског залива“, истиче Анпилогов.
На питање како би Русија могла да одговори на планове блокаде експерт каже да постоји доста мера у арсеналу, како руске дипломатије, тако и руске армије.