Последњих дана, у неколико наврата, Израел је извео више спектакуларних акција које су потресле редове његових противника – либанског Хезболаха и палестинског Хамаса.
Прво је, средином септембра, извршио низ атентата на борце Хезболаха путем пејџера, да би 28. и 29. септембра убио вођу Хезболаха Хасана Насарлаха и једног од високих функционера ове организације Набила Каука. Претходно, 31. јула, у Техерану је убијен вођа Хамаса Исмаил Ханије.
Како је Израел успео да допре до свих ових људи, добро чуваних или скривених у илегали? Очигледно, ради се о развијеној обавештајној мрежи, каже војни аналитичар Андреј Млакар.
Спавачи – ударна песница Израела
Према његовим речима, израелске обавештајне службе ништа не би могле да ураде без „спавача“, специјално обучених, високо мотивисаних агената, који су убачени у структуре, како Хезболаха, тако и Хамаса.
„У деведесет посто случајева, то су Јевреји са Блиског истока. Велики број Јевреја у Израел је дошао из Марока, Јемена, Ирана, тако да није било тешко наћи кандидате за тако нешто, људе који говоре арапски или персијски, тако да је могућност инфилтрације била велика. Ради се о причи која вероватно траје четири, пет година, ако не и више. То су људи који су се потпуно утопили у деловање Хезболаха, можда су чак и учествовали у операцијама током грађанског рата у Сирији, високо се попели на лествици у самој организацији и онда је у погодном тренутку дошло до њихове активације“, уверен је Млакар.
Ћелије спавача функционишу по принципу преузетом од исламских екстремиста, тако да једна не зна за другу, те их је врло тешко открити – тако је могуће створити велики број паралелних ћелије, које све имају исти задатак. Ако једна од њих буде обезглављена, остају остале које функционишу несметано. Тај принцип ствара проблеме, како Хезболаху и Хамасу, тако и Ирану, додаје он.
„Иран се посветио сасвим другим стварима, док је с друге стране трпео масовне ударе, тако да Иранци не знају како да реагују и на који начин да изврше одмазду, јер не знају ко је кртица у њиховим редовима. Било је чак и сумње да је ирански председник Ебрахим Раиси, који је крајем маја погинуо у паду хеликоптера, носио пејџер и да је ликвидиран на тај начин“, истиче Млакар.
Израел је познат по сличним операцијама – најпознатији израелски обавештајац сигурно је Волфгагнг Лоц, који је успео да постане део високог друштва у Египту, дружио се са египатским високим официрима и у Израел слао све египатске војне тајне између 1960. и 1965. (у истом периоду у Дамаску је оперисао Ели Коен) – тако да сличне операције за израелске обавештајне службе нису никаква новина. Једино су операције модификоване у складу са модерном технологијом, што је довело циља – ликвидације лидера Хамаса и Хезболаха, наводи Млакар.
Након ликвидације Набила Каука, једног од највиших официра Хезболаха, који је убијен непосредно поешто је ликвидиран Насарлах, у животу је остао само још један од оних који би могли да постану лидери те организације. Међутим, његово име, као и изглед су тајна. Његов идентитет је знао само Насарлах, али то што је остао у животу наводи на помисао да је он, можда, та главна кртица која је све организовала, претпоставља наш саговорник.
Kако је ликвидиран Насарлах
С обзиром на искуства из Другог либанског рата, који је трајао између јула и августа 2006, Израел је кренуо у обавештајни продор унутар Хезболаха и Хамаса.
Тако је, што се тиче серије убистава припадника Хезболаха путем пејџера, формирана лажна компанија, која се бавила набавком пејџера – пошто је напад извршен компанија је мистериозно нестала. Напади путем пејџера били су први знак будућих догађаја, истиче наш саговорник.
Друго, интензивирани су осматрачки летови.
„Не треба заборавити да су у последње три, четири недеље, америчке беспилотне летелице МQ-4C „Тритон“, стратешке беспилотне летелице које прате комуникације, интензивно, по више часова извиђале зону Црвеног мора. Те летелице полетале су са Сицилије и надлетале простор Блиског истока у интервалима од осамнаест до двадесетчетири сата и интензивно су вршиле осматрања. То су летелице које су и раније осматрале север Африке и Црно море, али су сада све пребазиране на Блиски исток“, каже Млакар.
„Тритони“ су највероватније пратиле целокупну Насарлахову комуникацију са јединицама и лидерима Хезболаха, а информације које су летелице сакупљале, завршиле су на столу у израелским службама безбедности, што је омогућило идентификацију тачне локације Насарлаховог подземног бункера, додаје он.
Интензивно осматрање вероватно је трајало више месеци – оно што су највероватније радили јесте да су пратили његово кретање, навике и понашање, све на основу електронског саобраћаја. Када је откривен тачан положај бункера, извршена је Насарлахова елиминација.
„Елиминација је извршена тако што су коришћене две авионске бомбе – прва је била ласерски вођена ГБУ-28, која је пробила зид подземног бункера, а затим је убачена друга бомба, ГБУ-31 (или ГБУ-34, око тога се води полемика), која је усмртила лидера Хезболаха“, објашњава Млакар.
Према Млакаровим речима, велика Насарлахова грешка је то што је користио подземни бункер који се није налазио у планинама, а такође је превише користио мобилне или сателитске телефоне.
Погледајте и: