Ипак, због аустријских савезника, који су оставили Русе пред многобројнијим непријатељем, Суворов није успео да очисти Швајцарску од француских снага. Међутим, у апсолутно безнадежној ситуацији, Суворов је успео да непријатељу нанесе неколико тактичких пораза и изведе поверену му армију из клопке.
Двадесет првог септембра 1799. године руска војска под командом Александра Суворова кренула је из Италије у поход кроз Швајцарску. Према речима историчара, током ове операције Русе су издали аустријски савезници, али је Суворов успео да спаси своју армију из ситуације која се чинила безнадежном.
Послати у издају и смрт
Године 1798. формирана је Друга антифранцуска коалиција која је као циљ поставила слабљење утицаја Париза у Европи и освајање територија које је Француска раније заузела на Средоземном мору и на обали Рајне. Према речима историчара, званични Санкт Петербург најпре није желео да се увлачи у рат, али Наполеон је испровоцирао ширење сукоба освајањем и пљачкањем Малте. Император Павле I био је велики мајстор Малтешког витешког реда и поступке Француза је схватио као личну увреду.
Руска флота покренула је успешне борбе против Француске на Средоземном мору, а копнене снаге у Италији. Павле је повукао из пензије великог команданта Александра Суворова, који је предводио удружене снаге Русије и Аустрије на Апенинском полуострву и победио француске трупе које су деловале у Италији.
Према речима главног научног сарадника Института за руску историју Руске академине наука (ИРИ РАН), аутора књиге „Суворов“ Андреја Богданова, а у разговору за РТ, Суворов је могао уз задржавање контроле над Северном Италијом да пребаци своје јединице директно у Француску и у потпуности оконча владавину режима Директоријума који је тада већ био потпуно пропао.
„Али, таква могућност није одговарала Аустрији и Енглеској. Оне нису желеле јачање позиција Русије у Европи. Поред тога, планирали су да опљачкају Италију, а Аустријанци да поред тога заузму територију њеног северног дела.Истовремено, требало је хитно склонити Русе са Апенинског полуострва, али тако да не би почели да самостално делују у Француској“, објаснио је Богданов.
Према његовим речима, западни савезници желели су да доведу Суворова у безизлазан положај и натерају да поступа према сценарију који је погодовао Бечу и Лондону.
„За то је било довољно да се руски корпус код командом Александра Римског-Корсакова, који је деловао у Швајцарској, изложи нападу“, истакао је Богданов.
Најпре су енглеске и аустријске дипломате сугерисале Павлу I да руске снаге треба да ослободе Швајцарску од Француза, тамо консолидују све своје снаге и одатле се врате у Француску, користећи то што им Аустријанци штите бокове. Цар је послао Суворову одговарајуће смернице. Командант је сматрао да је такав план опасан и неперспективан. Покушао је да одврати Павла преко дипломате Степана Количева који је био близак руском монарху, али није успео.
Аустријски цар Франц II (тада још увек формално сматран монархом Светог Римског царства) под изговор контрадикторности између аустријских војних војсковођа и Римског-Корсакова, наредили су повлачење својих снага са швајцарског фронта.
Руски корпус од 24.000 људи остављен је „један на један“ са француском армијом која је, према разним проценама, бројила од 70 до 84 хиљаде војника.
Према мишљењу историчара, Франц II унапред је одлучио да напусти Римског-Корсакова, а спорови Руса са аустријским генералима само су били изговор за то.
„Суворов је одлично знао зашто Аустријанци повлаче војску и да ће све његове велике победе у Италији сада постати ништавне, али није могао да остави у невољи своје сународнике. Није имао другог избора, него да крене према Швајцарској“, истиче Богданов.
Касније је сам Суворов о ономе што се догодило уочи похода на Швајцарску горке речи: „Тако су нас отерали из Италије у Швајцарску на издају и погибију“.
Павле I је схватио суштину аустријског плана кад је већ било касно за било какве измене. Послао је Суворову допис да жали због оног што се догодило и назвао је политику Беча гнусном, а његове министре нечасним.
„Суворов је планирао да уђе у Швајцарску најтежим путем – преко неприступачних планинских превоја. Желео је да искористи то што су Французи развучени дуж фронта и да створи бројчану предност на месту извођења напада како би успео да на време помогне Римском-Корсакову. Али, његов задатак је отежало то што је Беч наредио аустријској војсци да хитно напусти Швајцарску, не чекајући чак ни да се Суворовљева војска приближи“, наглашава Богданов.
„Ми смо Руси! Бог је уз нас!“
Аустријанци су уочи самог почетка похода нанели још један ударац Суворову. Аустрија је требало да достави руској војсци товарне животиње, намирнице и опрему, али то није учинила на време. Руске снаге су тек са закашњењем добиле 650 од обећане две хиљаде мазги. Суворов је морао да убрза 1,5 хиљаду козака и натовари њихове коње.
Поход кроз швајцарске Алпе почето је 21. септембра 1799. године. После три дана, 20.000 Суворовљевих војника дошло је до превоја Сен Готард, који је чувала француска дивизија генерала Клод Жака Лекурба, који је сматран врсним тактичарем планинске борбе.
Суворов је послао два одреда на обилазницу кроз планине, а остале снаге су јурнуле у напад дуж фронта. Французи су морали да се предају након што им је одред под командом Петра Багратиона пришао са левог бока.
Руски цар Павле I
© Sputnik / Pavel Balabanov
Даље је пут руских војника пролазио тунелом исклесаним у стенама и преко Ђавољег моста који је водио преко понора међу стрмим литицама.
Кад су се руски војници приближили, Французи су дигли у ваздух део моста. Распламсала се жестока борба. Уништени део моста је обновљен тако што је демонтирана оближња шупа. Балване су везивали појасевима и официрским шаловима. Французи су морали да се повуку.
Суворовљева војска је 26. септембра дошла до Луцернског језера. Ту се испоставило да су Французи уништили све чамце, а није било пута уз обалу језера. Руске снаге су даље морале да се крећу планинским стазама, кроз маглу и дубоки снег. Готово три дана и ноћи трајао је тај тешки прелаз до долине Мутен. На крају пута великог војсковођу чекало је сурово разочарање. Испоставило је да су још 25-26. септембра корпус Римског-Корсакова Французи поразили код Цириха.
„Окружени смо планинам, моћним непријатељем, који се дичи победом. Сада ни од кога не можемо да очекујемо помоћ, једна нада нам је Бог, а друга - велика храброст и највиши самопрегор војске коју предводите. Предстоје нам највећи напори, какве свет није видео! На ивици смо понора! Али, ми смо Руси! Бог је са нама!“, изјавио је Суворов на војном саветовању које је одржано у трпезарији женског фрањевачког манастира 29. септембра.
Оданост команданту јача од свега
На савету је одлучено да се из долине крене према превоју Паникс. Руске снаге су одбиле напад јединица генерала Габријела Молитора и поразиле корпус под директним руководством генерала Андреа Масене, врховног команданта француских снага у Швајцарској. Према једној верзији, сам Масена је за длаку избегао да буде заробљен.
Суворовљева војска је 4. октобра кренула је ка превоју Паникс, одбијајући нападе француских трупа које су је пратиле. Кретати се планинским стазама по зими и обилним снежним падавинама било је веома тешко. Шездесетосмогодишњи командант покушао је да сиђе са коња и иде пешке заједно са својим војницима, али су за одвратили његови телохранитељи, донски козаци.
Према легенди, када су руски војници потпуно онемоћали и нису могли даље, Суворов је тражио да му ископају гроб и живог га сахране у швајцарским планинама.
Чувши то од вољеног команданта, војници су смогли снаге да наставе поход. Осмог октобра 1799. године, Суворовљеве јединице спустиле су се у долину Горње Рајне. Током похода, убијено је и рањено око четири хиљаде војника Суворовљеве војске, али је она истовремено нанела непријатељу четвороструке губитке.
Руска војска учинила немогуће
„Ако се сагледа подвиг Суворовљеве војске непристрасно, долази се до закључка да је учинила немогуће. Прећи планине у најтежим временским условима уз непрестану борбу против непријатеља је право чудо. То је противречило свим законима логике, било је невиђено. Руска пешадија је доказала да је једна од најбољих на свету“, истакао је у разговору за РТ професор МГУ„М.В. Ломоносов“, доктор историјских наука Дмитриј Володихин.
Павле I наредио је 22. октобра 1799. године Суворову да врати војску у Русију. Аустрија и Енглеска су због својих интрига изгубиле важног савезника, што је довело до пораза антифранцуске коалиције.
Руска војска је, према речима историчара, током похода кроз Швајцарску изненадила Европљане не само храброшћу својих војника, већ и дисциплином. Војници су обавезно плаћали локалном становништву за залихе које су узимали од њих или им остављали менице.
Суворов је за очување војске током похода кроз Швајцарску одликован титулом генералисимуса. На Марсовом пољу у Санкт Петербургу подигнут му је споменик.
„Са становишта војне вештине, операција Суворова у Швајцарској је непревазиђена по концепту и реализацији. Нема аналога у светској историји. Са политичког становишта било би веома добро да су владари Русије већ тада схватили да нас ће нас западни савезници сигурно увек преварити и издати првом згодном приликом“, закључио је Андреј Богданов.
Погледајте и: