Председник Института за националну стратегију и режисер Драгослав Бокан каже да све ове догађаје повезује заједничка нит испреплетена око агресије на српски народ. Један од два нова моста на Ибру у Косовској Митровици које граде привремене приштинске институције отворен је за саобраћај, упркос томе што су тамошњи Срби још у јулу послали петицију представницима међународне заједнице. Они су истакли да нови мостови не би били мостови спајања, већ би доприносили угрожавању безбедности Срба на северу Косова и Метохије.
Истовремено је и нелегитимна скупштина општине Северна Митровица донела одлуку о преименовању 87 улица у Северној Митровици, као и да о одржавању седнице и дневном реду нико није обавештен. Међу називима улица Никола Тесла, Алекса Шантић, Василије Острошки, сада ће стајати и имена припадника терористичке организације ОВК. Ово се одвија паралелно са састанком председника Србије и специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном.
1984
Бокан истиче да је данашње друштво успело да догура до Орвеловске логике која је продрла у овдашњу свакодневицу, па изградња моста прави зидове међу народима и започиње нову етапу сукоба и малтретирања Срба на Косову и Метохији.
Ово је најбољи пример колико је компликован живот у овом времену где ништа од оног ранијег више није остало на сцени. Није више прављење зидова раздвајање људи, а прављење мостова спајање људи, већ све то има потпуно другачији код и другачију улогу, рекао је Бокан за Спутњик.
Нови мост преко реке Ибар у Косовској Митровици. Отворен је упркос томе што су тамошњи Срби још у јулу послали петицију представницима међународне заједнице, жалећи се да би нови мостови само доприносили угрожавању безбедности Срба на северу Косова и Метохије.
© Фото : Снимак са екрана/Јутјуб/ Косово онлајн
Он додаје и то да је Приштина брже-боље од Вашингтона прешла на Лондон, Берлин и Брисел и преузела кодове тренутног европског отпора новој америчкој политици. Власти у Приштини су само ојачале своје савезнике с ове стране океана, сматра Бокан, док истовремено нестрпљиво чекају да се у Америци поново врати она стара варијанта која је деценијама била на снази, све до последњих изборa.
То све заједно везано је и за њихов брзи покушај да искористе нестабилну ситуацију у Србији, Републици Српској, па и у Црној Гори. Они то покушавају да злоупотребе, од промене имена улица, кречења мурала, хапшења људи, успостављања несигурности и свега онога шта иде у том комплету. То је један антисрпски комплет који је највише ојачан догађањима које се збивају у централној Србији, по градовима, у оквиру ових великих протеста.
Паралелни ударци на Српство
Наш саговорник тврди да ударци на српски народ истовремено долазе и из Шехер Сарајева и из Приштине и из Лондона и из Загреба, исто као и са Дорћола, Врачара, Лимана и разних других градова у малим одвојеним предграђима страних интереса у којима квазиурбана свест насрће на националну свест, а под покровитељством страних сила.
Најужасније је што та геополитичка димензија као да није јасна чак ни интелектуалцима који ударају против српске државе, тобоже у име Српства, чиме заправо дају простор шиптарским сецесионистима и потенцијалној новој генерацији муџахедина у Босни. Овиме се непријатељу даје шанса да због потребе искористе ту нашу политичку кратковидост и да задају завршни ударац српском народу са разних страна.
Град Бањалука. Наш саговорник каже да никако не треба раздвајати нападе на Србе на Косову и нападе на Србе у Српској, јер потичу са истог извора и исти им је крајњи циљ.
© Sputnik / Маријана Колаковић
Паралелна дешавања у Косовској Митровици и у Републици Српској нису нимало случајна, додаје Бокан, и то сигурно треба да забрине сваког оног ко размишља о укупним интересима српског народа, а не ограничава се само на лично незадовољство или приватну фрустрацију стварима које му се не допадају у његовој земљи.
Не треба раздвајати појединачно догађаје на српском Косову и Метохији, које је окупирано већ дуже времена, или у БиХ где и даље траје покушај имплементације Дејтонског споразума коме се супротстављају они који тобоже говоре у његове име.
Спас Косова лежи у – Москви
Исто као што македонско црквено питање није био спор на нивоу Београда и Истанбула или Скопља, већ је заправо представљао сукоб Москве са Истамбулом, односно Цариградском патријаршијом, тако и догађања на Косову и Метохији постају ствари у предграђу великог дворишта геополитичких интереса Руске Федерације. Из тог разлога, Бокан верује да савете српском народу на Косову и Метохији пре свега може да да Москва, а не Београд.
Наравно да ће и Додик и људи из Српске листе са Косова прво да се јављају политичком Београду за савет, али оно што је суштинско, што може да их подржи, да им да дугорочно и стратешко усмерење, а не само тактичко, то је Кремљ, односно Москва. Превише инсистирати на томе шта Београд ради или не ради у случају Републике Српске или Косова само завршава на крају у неправедној критици Београда, који не успeва ни самог себе да заштити до краја, а камоли да даје савете за нешто што је светски рат.
Суштинско, дугорочно и стратешко усмерење Србима на Косову може дати једино Москва, а не Београд, тврди наш саговорник.
© Sputnik / Kristina Kormilitsyna
Косово је окупирано, а Бондстил је америчка касарна и то највише указује на чињеницу да се на српској земљи ломе копља у рату Запада против Русије, односно да срж проблема нису односи Срба и Албанаца. Бокан верује да је из овог разлога врло важно да се пажња наше целокупне јавности преусмери на ту страну, односно да очекујемо од Москве и Пекинга, али првенствено Москве, савете и помоћ.
Исто тако Српска православна црква није могла да одлучује око Македоније, сем да се определи да ли је на страни Москве или на страни Истамбула, па је након бирања Москве претрпела невиђену тортуру од стране сопствених верника. Ово je сада велика игра, а у великим играма играју велики играчи. Они који су мањи, без обзира на то где се налазе, они се опредељују за једну од те две велике стране.
Србија се определила за Москву, како у црквеним, тако и у државним питањима – и када је реч о Републици Српској и када је реч о Републици Србији, и када је реч о Српској православној цркви и нека су нам Бог и Москва у помоћи, закључује Бокан.
Погледајте и: