Добро је да су и Мађарска и Словачка испољиле свој стави и на тај начин што ће поднети одвојене тужбе Суду правде ЕУ против забране увоза руског гаса, сматра адвокат Горан Петронијевић.
Против кршења међународног трговинског и енергетског права
Реч је о једном суверенистичком ставу који сведочи о опредељењу и Мађарске и Словачке политике у будућности, а то је суверенистичка политика као супротност неолибералном глобализму који већином у Европи и даље влада, додаје Петронијевић.
„Њихово противљење директиви из Брисела за прекид било каквих увоза руских енергената итд. је противљење једној врсти недозвољеног и недопуштеног начина поремећаја међународног трговинског и енергетског права. И ништа друго! Дакле, то је све у складу са њиховим ставом о поштовању међународног права, поштовању међународног трговинског и енергетског права, а обраћање Европском суду је у ствари само једна врста потврде те политике. Али без могућности да дође до реперкусије у смислу одлуке европског суда која би стала на страну Мађарске и Словачке.“
Према Петронијевићу, Суд правде ЕУ је под великим притиском и више је паралисан у правцу да би могао да одлучује по праву, а не по политичким директивама.
„Налози Брисела ће вероватно ићи у том правцу да се одбије тај захтев Мађарске и Словачке. Изузетно би ме пријатно изненадила другачија одлука, ја кажем да искрено у њу не верујем, али ако би се појавила, то би онда значило један корак више у статусу суверенизма у Европи.“
Суд правде ЕУ – између права и политике
С друге стране, адвокат и народни посланик Бранко Павловић сматра да Суд правде ЕУ понекада има врло занимљива правничка резоновања која су стварно правничка, а понекад је мало и подложан политичким притисцима.
Један од основних разлога зашто је Велика Британија напустила Европску унију је због тога што Британци не желе да постоји наднационални суд који има последњу реч, обавезујућу и за територију државе чланице, подсећа Павловић.
„Тако да ће наравно сада Словачка и Мађарска покушати да докажу да је одлуком прекршен Лисабонски споразум, да кажемо Устав, који је темељни акт ЕУ. И уколико то буду успели да докажу, могуће да ће Суд правде ЕУ и донети одлуку како треба да донесе. Али је цела конструкција у суштини пред пуцањем због тога што су се показали као промашени ти механизми који дају велике овлашћења наднационалним структурама. И то ће се појављивати све више унутар ЕУ, како у другим државама, пре свега Француској и Немачкој, буду на власт долазиле оне групације које држе до суверенитета у већој мери.“
Тешко је проценити шта ће бити, али није Суд правде ЕУ увек лош и увек политички суд попут Хашког трибунала код ког је све политика, односно „није ни политика него одлука ЦИА и МИ6“, додаје Павловић.
Зато није искључено да ће одлука Суда правде ЕУ бити у корист Словачке и Мађарске, што ни они не искључују пошто су се обратили том суду, оцењује Павловић.
Одлука суда обавезујућа за све
Међутим, одлука Суда правде ЕУ је обавезујућа и за органе ЕУ и за државе на које се односи, упозорава Павловић.
„Према томе, они су последњи инстанца. Шта јесте, а шта није у складу са правилима Европске уније у крајњој линији одлучује тај суд, изузев кад су људска права у питању јер тад одлучује Суд за људска права у Стразбуру. Али генерално говорећи, то је суд огромних овлашћења и врло често имате ситуацију у поступцима пред судовима држава чланица где они застану са поступком и то правно питање које је спорно у конкретној држави дају као прелиминарно мишљење Суду правде. И како он каже – тако се суди, тако да његова одлука има огромну праву снагу у том систему. И обавезујућа је за све“, закључио је Павловић.
Словачка и Мађарска ће поднети одвојене тужбе Суду правде ЕУ против забране увоза руског гаса у Европску унију од 2027. године, јер не постоји могућност подношења заједничке тужбе и координисаће своје поступке, изјавио је словачки премијер Роберт Фицо.
Претходно је Савет Европске уније усвојио потпуну забрану увоза руског природног течног гаса од 1. јануара 2027. године и гаса преко гасовода од 30. септембра 2027. године.
Погледајте и: