https://sputnikportal.rs/20260127/opasan-presedan-brisel-rusi-temelje-sopstvenog-postojanja--pukotina-se-otvorila--1195232570.html
Опасан преседан: Брисел руши темеље сопственог постојања – пукотина се отворила
Опасан преседан: Брисел руши темеље сопственог постојања – пукотина се отворила
Sputnik Србија
Одлуком да у потпуности забрани увоз руског гаса од 2027. године, Европска унија направила је опасан преседан – не само у енергетској политици, већ и у самом... 27.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-27T19:09+0100
2026-01-27T19:09+0100
2026-01-27T19:09+0100
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
чланство у еу
гас
руски гас
забрана
консензус
брисел
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/12/1193821689_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_92e32f3008fe87c92143ecc732f90c68.jpg
Одлука Европске уније да од 2027. године у потпуности забрани увоз руског гаса, и то и течног природног гаса и гаса који стиже гасоводима, показала је да Брисел више не крије спремност да жртвује темељне принципе на којима је Унија настала. Иако су против ове мере гласале Мађарска и Словачка, њихов став је једноставно игнорисан.Одлука о забрани руског гаса тако постаје много више од енергетске мере. Она разоткрива дубоке пукотине унутар Европске уније, сукоб између центра и периферије и питање да ли ЕУ остаје заједница равноправних држава или се трансформише у хијерархијски систем.Преседан који мења начин одлучивањаКако упозорава политиколог Никола Вујиновић, цена таквог пута могла би бити висока – не само у економском, већ и у политичком и институционалном смислу. Према његовим речима, оваква одлука није само економска или енергетска, већ да представља директан удар на саму суштину Европске уније.ЕУ је, подсећа он, настала као заједница равноправних држава, у којој свака чланица има право да заштити сопствене интересе. Међутим, у актуелној конфронтацији са Русијом, најмоћније државе Уније, окупљене око такозване „коалиције вољних“, спремне су да та правила суспендују.Посебно забрињавајуће, каже наш саговорник, јесте то што се овом одлуком отвара пут ка укидању консензуса као кључног механизма одлучивања унутар ЕУ.Одлука бриселских бирократа открива суштински страх мањих и енергетски зависнијих држава – да ће у будућој ЕУ њихов глас бити све мање важан, док ће се одлуке доносити у складу са интересима неколико водећих сила.Немачки пример као упозорењеВујиновић подсећа да је сличан пут већ изабрала Немачка, која је практично преко ноћи одустала од руског гаса. Последице су, како каже, више него видљиве.Пад индустријске производње, раст цена енергената и губитак конкурентности показују да енергетске одлуке донете из политичких, а не економских разлога, могу имати далекосежне последице. Ипак, уместо да се из тог примера извуче поука, Брисел исти модел покушава да наметне целој Унији.Правна борба са неизвесним исходомМађарска и Словачка најавиле су могућност покретања поступка пред Европским судом правде. Теоретски, таква тужба могла би да доведе до моменталне блокаде одлуке, чиме би рокови за забрану увоза били продужени.Ипак, Вујиновић је изразито песимистичан када је реч о исходу те правне борбе. Он подсећа на досадашњу праксу Европског суда, који се, како каже, често устручава да се меша у одлуке које имају јасну политичку тежину.Према његовом мишљењу, суд би и у овом случају могао да избегне директно супротстављање Бриселу, чиме би се додатно потврдило да су правни механизми унутар ЕУ све више подређени политичким интересима.Зашто баш сада?Посебну тежину читавој одлуци даје тренутак у којем је донета. Забрана руског гаса усваја се у време када се интензивирају разговори о могућем мировном решењу украјинске кризе.Према Вујиновићевом мишљењу, једно од могућих објашњења јесте да Брисел овом мером покушава да додатно притисне Москву, можда и у координацији са Вашингтоном. Међутим, он сматра да је вероватнији мотив нешто сасвим друго.Он подсећа да је став Доналда Трампа, да Европска унија не треба да седи за преговарачким столом, дубоко понизио Брисел.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260126/eu-potpuno-zabranila-ruski-prirodni-tecni-gas-i-gas-preko-gasovoda-od-2027-1195175406.html
брисел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, европска унија (еу), чланство у еу, гас, руски гас, забрана, консензус, брисел
свет, свет – политика, европска унија (еу), чланство у еу, гас, руски гас, забрана, консензус, брисел
Опасан преседан: Брисел руши темеље сопственог постојања – пукотина се отворила
Одлуком да у потпуности забрани увоз руског гаса од 2027. године, Европска унија направила је опасан преседан – не само у енергетској политици, већ и у самом њеном функционисању. Игнорисањем Мађарске и Словачке, Брисел, урушава принцип једнакости и консензуса.
Одлука Европске уније да од 2027. године у потпуности забрани увоз руског гаса, и то и течног природног гаса и гаса који стиже гасоводима, показала је да Брисел више не крије спремност да жртвује темељне принципе на којима је Унија настала. Иако су против ове мере гласале Мађарска и Словачка, њихов став је једноставно игнорисан.
Одлука о забрани руског гаса тако постаје много више од енергетске мере. Она разоткрива дубоке пукотине унутар Европске уније, сукоб између центра и периферије и питање да ли ЕУ остаје заједница равноправних држава или се трансформише у хијерархијски систем.
Преседан који мења начин одлучивања
Како упозорава политиколог Никола Вујиновић, цена таквог пута могла би бити висока – не само у економском, већ и у политичком и институционалном смислу. Према његовим речима, оваква одлука није само економска или енергетска, већ да представља директан удар на саму суштину Европске уније.
ЕУ је, подсећа он, настала као заједница равноправних држава, у којој свака чланица има право да заштити сопствене интересе. Међутим, у актуелној конфронтацији са Русијом, најмоћније државе Уније, окупљене око такозване „коалиције вољних“, спремне су да та правила суспендују.
Посебно забрињавајуће, каже наш саговорник, јесте то што се овом одлуком отвара пут ка укидању консензуса као кључног механизма одлучивања унутар ЕУ.
„У политичком смислу ово је само наставак ка укидању једногласности, ка неком пондерисању, већинском гласању и нечему што се и у систему који се припрема за проширење већ види – да постоје чланице које су стварне чланице и оне које су само формално чланице“, објашњава Вујиновић.
Одлука бриселских бирократа открива суштински страх мањих и енергетски зависнијих држава – да ће у будућој ЕУ њихов глас бити све мање важан, док ће се одлуке доносити у складу са интересима неколико водећих сила.
Немачки пример као упозорење
Вујиновић подсећа да је сличан пут већ изабрала Немачка, која је практично преко ноћи одустала од руског гаса. Последице су, како каже, више него видљиве.
Пад индустријске производње, раст цена енергената и губитак конкурентности показују да енергетске одлуке донете из политичких, а не економских разлога, могу имати далекосежне последице. Ипак, уместо да се из тог примера извуче поука, Брисел исти модел покушава да наметне целој Унији.
Правна борба са неизвесним исходом
Мађарска и Словачка најавиле су могућност покретања поступка пред Европским судом правде. Теоретски, таква тужба могла би да доведе до моменталне блокаде одлуке, чиме би рокови за забрану увоза били продужени.
Ипак, Вујиновић је изразито песимистичан када је реч о исходу те правне борбе. Он подсећа на досадашњу праксу Европског суда, који се, како каже, често устручава да се меша у одлуке које имају јасну политичку тежину.
Према његовом мишљењу, суд би и у овом случају могао да избегне директно супротстављање Бриселу, чиме би се додатно потврдило да су правни механизми унутар ЕУ све више подређени политичким интересима.
Посебну тежину читавој одлуци даје тренутак у којем је донета. Забрана руског гаса усваја се у време када се интензивирају разговори о могућем мировном решењу украјинске кризе.
Према Вујиновићевом мишљењу, једно од могућих објашњења јесте да Брисел овом мером покушава да додатно притисне Москву, можда и у координацији са Вашингтоном. Међутим, он сматра да је вероватнији мотив нешто сасвим друго.
„Са друге стране, то је покушај, по мом мишљењу узалудан, да се покаже сопствена важност и значај у постизању тог мировног споразума. Европска унија је наступила кроз своје водеће чланице у овом конфликту као неко ко жели да порази Русију по сваку цену“, истиче Вујиновић.
Он подсећа да је став Доналда Трампа, да Европска унија не треба да седи за преговарачким столом, дубоко понизио Брисел.
„Ако не седе за столом, они ће покушати да угурају своју столицу и да седну за сто“, закључује Вујиновић.
