„Не можемо са сигурношћу рећи да су државе Залива своју одлуку да не учествују у рату који су Сједињене Државе и Израел водиле против Ирана засновале на обавештајним подацима, посебно након што су неке од земаља биле изложене иранским нападима усмереним на војне објекте, америчке базе и економске и туристичке локације“, прецизирао је ирачки стручњак.
Према његовим речима, да би се тврдило било шта слично, потребно је да ове земље имају јасне доказе и чињенице које доказују да су САД или Израел можда олакшали нападе на нека од ових места како би их увукли у рат под изговором самоодбране.
Политички аналитичар је приметио да ове земље такође имају напредне обавештајне системе, као и висок ниво безбедносне сарадње са Сједињеним Државама, Великом Британијом и низом земаља у региону, укључујући Иран, по одређеним питањима.
„Такође се може рећи да су политичка и безбедносна ситуација ових земаља, као и стабилност и просперитет које уживају њихова друштва, довољни да их одврате од упуштања у потенцијално дуготрајан рат, посебно ако је друга страна Иран, који је вешт у управљању дугорочним сукобима, посебно када има мрежу посредника у региону који могу да се боре у његово име“, констатовао је експерт.
Јеменски аналитичар: Обавештајни подаци можда спречили директан рат с Ираном
Како наводи јеменски политички аналитичар Абд ел Сатар ел Шамири, ови обавештајни подаци, који су наводно стигли до држава Персијског залива, можда су помогли да се спречи директно учешће у рату против Ирана.
Међутим, како истиче експерт, чак и без ових информација, државе Персијског залива су сада апсолутно сигурне да се неће упуштати ни у какав војни сукоб са Ираном или било којом другом земљом.
Он је указао да су арапске земље научиле лекције из рата и виделе његове последице у земљама које се још увек нису у потпуности опоравиле од ових сукоба.
„Штавише, недавно постигнути споразуми пре две или три године између ових земаља и Ирана о нормализацији односа одиграли су одлучујућу улогу у спречавању исхитрених, судбоносних одлука“, казао је Ел Шамири.
Арапске државе, а посебно земље Персијског залива, схватиле су да је успостављање уравнотежених односа са свим утицајним земљама на међународној сцени и у међународној заједници постало приоритет, сматра стручњак.
„Питање војне заштите, односно америчко-арапски споразум о заштити у замену за нафту, који је ступио на снагу почетком 1940-их током владавине краља Абдулазиза, више не представља одрживо решење за Сједињене Државе“, приметио је он.
Израел је постао једина истински савезничка сила у региону, док остале земље, према новој америчкој визији, одржавају само традиционалне или привремене односе са Сједињеним Државама који се могу променити у сваком тренутку, закључио је јеменски аналитичар.
Подсетимо, Сједињене Државе и Израел 28. фебруара су покренули низ напада на циљеве на територији Ирана, укључујући и на Техеран. У нападу је било цивилних жртава. Иран је након тога покренуо узвратне ракетне нападе на израелску територију, као и на америчке војне објекте на Блиском истоку.
Погледајте и: