Научиле лекцију из рата: Зашто земље Персијског залива нису ушле у директан сукоб на Блиском истоку
© Sputnik / Vladimir Vyatkin
/ Пратите нас
Теорија да су се земље Персијског залива уздржале од узвратних удара на основу обавештајних података који указују да Израел и Сједињене Америчке Државе стоје иза напада на њихове објекте је неоснована, изјавио је за Спутњик ирачки политички аналитичар Абд ел Малик ел Хусеини.
„Не можемо са сигурношћу рећи да су државе Залива своју одлуку да не учествују у рату који су Сједињене Државе и Израел водиле против Ирана засновале на обавештајним подацима, посебно након што су неке од земаља биле изложене иранским нападима усмереним на војне објекте, америчке базе и економске и туристичке локације“, прецизирао је ирачки стручњак.
Према његовим речима, да би се тврдило било шта слично, потребно је да ове земље имају јасне доказе и чињенице које доказују да су САД или Израел можда олакшали нападе на нека од ових места како би их увукли у рат под изговором самоодбране.
Политички аналитичар је приметио да ове земље такође имају напредне обавештајне системе, као и висок ниво безбедносне сарадње са Сједињеним Државама, Великом Британијом и низом земаља у региону, укључујући Иран, по одређеним питањима.
„Такође се може рећи да су политичка и безбедносна ситуација ових земаља, као и стабилност и просперитет које уживају њихова друштва, довољни да их одврате од упуштања у потенцијално дуготрајан рат, посебно ако је друга страна Иран, који је вешт у управљању дугорочним сукобима, посебно када има мрежу посредника у региону који могу да се боре у његово име“, констатовао је експерт.
Јеменски аналитичар: Обавештајни подаци можда спречили директан рат с Ираном
Како наводи јеменски политички аналитичар Абд ел Сатар ел Шамири, ови обавештајни подаци, који су наводно стигли до држава Персијског залива, можда су помогли да се спречи директно учешће у рату против Ирана.
Међутим, како истиче експерт, чак и без ових информација, државе Персијског залива су сада апсолутно сигурне да се неће упуштати ни у какав војни сукоб са Ираном или било којом другом земљом.
Он је указао да су арапске земље научиле лекције из рата и виделе његове последице у земљама које се још увек нису у потпуности опоравиле од ових сукоба.
„Штавише, недавно постигнути споразуми пре две или три године између ових земаља и Ирана о нормализацији односа одиграли су одлучујућу улогу у спречавању исхитрених, судбоносних одлука“, казао је Ел Шамири.
Арапске државе, а посебно земље Персијског залива, схватиле су да је успостављање уравнотежених односа са свим утицајним земљама на међународној сцени и у међународној заједници постало приоритет, сматра стручњак.
„Питање војне заштите, односно америчко-арапски споразум о заштити у замену за нафту, који је ступио на снагу почетком 1940-их током владавине краља Абдулазиза, више не представља одрживо решење за Сједињене Државе“, приметио је он.
Израел је постао једина истински савезничка сила у региону, док остале земље, према новој америчкој визији, одржавају само традиционалне или привремене односе са Сједињеним Државама који се могу променити у сваком тренутку, закључио је јеменски аналитичар.
Подсетимо, Сједињене Државе и Израел 28. фебруара су покренули низ напада на циљеве на територији Ирана, укључујући и на Техеран. У нападу је било цивилних жртава. Иран је након тога покренуо узвратне ракетне нападе на израелску територију, као и на америчке војне објекте на Блиском истоку.
Погледајте и:
