Научници су анализирали податке 4.890 одраслих учесника Националног истраживања здравља и исхране (НХАНЕС) и упоредили обрасце исхране са индексима биолошке старости различитих органа. Посебно су испитивали учесталост оброка и трајање ноћног гладовања.
Налази су показали сложенију слику. Нижи показатељи биолошке старости органа нису били повезани са максималним рестрикцијама, већ са умереним режимом исхране, који подразумева редовне оброке и краћи ноћни период без хране.
Истовремено, превише кратак или превише дуг период гладовања био је повезан са неповољнијим метаболичким маркерима. Ово се посебно јасно видело у показатељима који се односе на јетру и кардиоваскуларни систем.
Истраживачи не тврде да исхрана директно „стари“ или „подмлађује“ органе. Студија показује повезаност, а не узрочно-последичну везу.
Међутим, резултати доводе у питање популарну идеју здравог начина живота да је „што строже, то боље“. Организам може боље реаговати на стабилнији и умеренији режим, а не на крајности.
Главни закључак је да дуже паузе без хране не морају бити здравије, јер режим исхране вероватно има оптимални опсег.
Погледајте и: