https://sputnikportal.rs/20260506/umerenost-a-ne-gladovanje-sta-organizmu-zaista-prija-1198908313.html
Умереност, а не гладовање: Шта организму заиста прија
Умереност, а не гладовање: Шта организму заиста прија
Sputnik Србија
Повремено гладовање се често представља као једноставан принцип: што дуже човек не једе, то је боље за организам. Али ново истраживање показује да таква логика... 06.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-06T23:00+0200
2026-05-06T23:00+0200
2026-05-06T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
дијета
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/262/04/2620448_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_4d1033443b96a174c2515312551f1d42.jpg
Научници су анализирали податке 4.890 одраслих учесника Националног истраживања здравља и исхране (НХАНЕС) и упоредили обрасце исхране са индексима биолошке старости различитих органа. Посебно су испитивали учесталост оброка и трајање ноћног гладовања.Налази су показали сложенију слику. Нижи показатељи биолошке старости органа нису били повезани са максималним рестрикцијама, већ са умереним режимом исхране, који подразумева редовне оброке и краћи ноћни период без хране.Истовремено, превише кратак или превише дуг период гладовања био је повезан са неповољнијим метаболичким маркерима. Ово се посебно јасно видело у показатељима који се односе на јетру и кардиоваскуларни систем.Истраживачи не тврде да исхрана директно „стари“ или „подмлађује“ органе. Студија показује повезаност, а не узрочно-последичну везу.Међутим, резултати доводе у питање популарну идеју здравог начина живота да је „што строже, то боље“. Организам може боље реаговати на стабилнији и умеренији режим, а не на крајности.Главни закључак је да дуже паузе без хране не морају бити здравије, јер режим исхране вероватно има оптимални опсег.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251116/tajna-dijete-za-definiciju-misica-kompletan-vodic-za-susenje-tela-1192383300.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/262/04/2620448_140:0:861:541_1920x0_80_0_0_751cf48d456b0dbc13af6fabd639991f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, дијета
наука и технологија, дијета
Умереност, а не гладовање: Шта организму заиста прија
Повремено гладовање се често представља као једноставан принцип: што дуже човек не једе, то је боље за организам. Али ново истраживање показује да таква логика може бити превише поједностављена.
Научници су анализирали податке 4.890 одраслих учесника Националног истраживања здравља и исхране (НХАНЕС) и упоредили обрасце исхране са индексима биолошке старости различитих органа. Посебно су испитивали учесталост оброка и трајање ноћног гладовања.
Налази су показали сложенију слику. Нижи показатељи биолошке старости органа нису били повезани са максималним рестрикцијама, већ са умереним режимом исхране, који подразумева редовне оброке и краћи ноћни период без хране.
Истовремено, превише кратак или превише дуг период гладовања био је повезан са неповољнијим метаболичким маркерима. Ово се посебно јасно видело у показатељима који се односе на јетру и кардиоваскуларни систем.
Истраживачи не тврде да исхрана директно „стари“ или „подмлађује“ органе. Студија показује повезаност, а не узрочно-последичну везу.
Међутим, резултати доводе у питање популарну идеју здравог начина живота да је „што строже, то боље“. Организам може боље реаговати на стабилнији и умеренији режим, а не на крајности.
Главни закључак је да дуже паузе без хране не морају бити здравије, јер режим исхране вероватно има оптимални опсег.