Српски извоз у Русију: Истине и заблуде

© Flickr / Кертис Гарбут Јабуке
Јабуке - Sputnik Србија
Пратите нас
Еуфорија поводом могућности које су се отвориле пред Србијом поводом руског ембарга на робу из ЕУ, није донела вртоглави скок српског извоза у Русију, мада је остварено извесно повећање, пре свега у извозу пољопривредних производа. За осетнији раст извоза производа из Србије у Русију неопходан је системски и дуготрајни рад.

За оне који не знају од чега да почну може да буде корисна књига "Приручник за извоз у Русију и Евроазијски економски савез" Хаџи Слободана Стојичевића, српског бизнисмена и консултанта, коју је објавила издавачка кућа "Драслар Партнер". 

У којем паковању Руси више воле да купују кечап? Зашто не треба деловати по принципу — „то су наша браћа, договорићемо се уз чашицу“? Како изгледа српски штанд на сајму у очима руског бизнисмена?

То су питања на која одговара Стојчевић, објашњавајући још и који сертификати су потребни за излазак на руско тржиште, који обими испорука имају смисла, шта може да уради држава… И коначно — да би добро било да се зна руски, јер потенцијални партнери када те позову и чују уместо натуцања „газда њет тут“ — „гада нет тут“ биће у недоумици зашто запослени не воле шефа.

Констатацију из  књиге да  у Русији Срби могу брзо и јефтино да постигну препознатљивост и направе бренд, без обзира на огромну конкуренцију, Стојчевић објашњава:

— Руси као нација гаје велику наклоност према нама Србима. Ја сам живео дуго у Русији. Имамо имиџ нације која је словенска и која је блиска Русији по вери и по менталитету. Зато је однос потрошача према нашој роби пријатељски и уз одређени квалитет, уз одређени маркетинг микс, начин презентације, начин рекламе, ми можемо да изградимо бренд у Русији без већих проблема. Други разлог је што су нам и медији наклоњени у Русији, него на западу. 

Кажете да је код Руса врло снажно развијен осећај „економског партиотизма“. Данас и поред изобиља на тезгама, многи ипак дају предност домаћем Може ли то да буде препрека за извоз?

— У Србији се инострани производи продају са врло малим декларацијама. Ретко се редизајнира паковање за одређени производ, пошто је мало тржиште. И наши произвођачи већином и немају искуство дизајнирања, посебног паковања за посебно тржиште. Ја сам у доста фирми радио консултације за извоз и као извозни менаџер и наилазио сам на потпуно апсурдне идеје да се неки производ продаје у истом паковању, у истој грамажи,  као што се продаје у Србији. Било ми је важно да људима пренесем идеју да оно што се у Србији продаје у једном одређеном ценовном и тржишном сегменту, у Русији може ићи у потпуно други сегмент.

Истовремено, Србија већ дуже време има са Европском унијом уговор о стабилизацији и придруживању, тако да су одређене сегменте просто заузеле западне фирме и наши произвођачи су истерани из њих, посебно из оних где је роба вишег степена прераде или обраде. У Русији можемо са довољно квалитетним производом покушати да уђемо и у те више сегменте, јер по квалитету ту и припадамо.

Постоји и  мишљење да ако немаш шта да понудиш Русима у великој количини, боље да пробаш да се пробијеш на неко суседно балканско тржиште. Шта мислите о томе?

— Треба прерачунати своје слободне капацитете за извоз, а након тога видети у ком сегменту би могло да се наступа и да ли такав наступ може да се исплати са тим количинама. Ја консултујем фирму која извози мале количине дечије конфекције већ више од деценију. Иако немамо довољне количине да задовољимо макар партнера средње величине, ми смо опет нашли неку своју нишу, где пружамо услугу руском партнеру и ми њему одговарамо по својој величини. Није уопште немогуће изаћи са малим количинама. 

Мале српске фирме и велико руско тржиште

На који начин је најповољније транспортовати робу у Русију?

— Ја сам предложио да држава преко одређеног министарства или преко одређене агенције договори са великом превозничком фирмом редовне камионске линије сваке недеље за Русију, редовне линије железницом. И пошто један камион има 33 палетна места, а цена превоза је око 3,5 до четири хиљаде за један обичан камион, у том случају би једна палета била отприлике 100 евра, а не 300-400 као сада.  

© Sputnik / Михајил Воскресенски, STF / Уђи у базу фотографијаПотребне су редовне камионске линије за Русију
Потребне су редовне камионске линије за Русију - Sputnik Србија
Потребне су редовне камионске линије за Русију
Кад би се увеле такве линије, онда би мала породична фирма из Србије могла мале количине из своје редовне производње да понуди руском партнеру. Сада  мала фирма која једва опстаје, која мора да даје робу на одложено плаћање ланцима малопродаје, која мора да чека наплату до 180 дана више, једноставно нема довољно слободног капитала да уложи у производњу целог шлепера робе од 20 тона. Сем тога, врло је тешко наћи фирму у Русији, која би авансно платила толику количину.

Уколико би постојала редовна линија где би нека фирма могла да понуди сваке недеље по једну-две палете, онда би круг циљаних фирми у Русији могао много да се прошири на мале продаје. А уколико се примене предлози о одређеном царинском пункту у Москви или неком складишту за увоз, центра за дистрибуцију,  наша мала приватна фирма која нема кадрове, има врло мале капацитете, али има мало квалитетне робе урађене с љубављу, могла би да уђе у неколико продавница и да има стабилну продају и наплату. Реални посао, реални извоз, врше у целом свету највећим делом мале фирме.

И коначно какве су најчешће заблуде српских бизнисмена о Русији?

— Прва заблуда, ма колико то невероватно звучало, јесте заблуда о стању на руском тржишту. Често се размишља у категоријама из осамдесетих година прошлог века. Доста људи није било у Русији, доста људи не чита правилно економске вести, а овде у Србији коро сви медији припадају западним корпорацијама. То, наравно, западне фирме користе и стварају погрешну слику о одређеним тржиштима. Ми овде у Србији уопште не знамо о могућностима белоруског тржишта или казахстанског тржишта, или руског.

Друга заблуда је о томе да Руси купују само велике количине и да не плаћају робу. Неплаћење је био случај током деведесетих, колико се ја сећам. Али људи једноставно заборављају да је прошло двадесет година, да је то сада потпуно друга, једна велика, модерна, силна држава

Трећа заблуда је да се може због братства, православља и словенства побећи од математике и од економских принципа. Наши људи мисле да кад оду у Немачку, морају да поштују све економске принципе, а да ће то моћи да заобиђу за рачун блискости и словенства у Русији, што, наравно, није истина. Истина је да је то уређено тржиште и да ми имамо јако добар третман у Русији. Једини је проблем да се посао уради озбиљно са наше стране, што, нажалост, често није случај.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала