Николај Кузњецов је писао да никада није имао велике амбиције и није тежио врху службене лествице. Ипак, његова каријера се веома успешно развијала. Родио се у породици земљорадника. Са 15 година, пријавивши да има 2 године више, био је послат у службу у Црвену флоту. Са 31 је постао најмлађи капетан флоте на свету, а са 37 је постављен за главнокомандујућег флоте.
Николај Кузњецов се трудио да своју флоту заштити од неочекиваних напада, зато је одржавао на стотине вежби. Ове су се мере показале као потпуно оправдане. Када су хитлеровске снаге напале на СССР, флота је била у стању бојеве готовости и није имала већих губитака, говори контра-адмирал у пензији дописни члан Академије наука Герогиј Костев:
Војно-морска флота првог дана рата није изгубила ни једног морнара, нити један брод. Читавог рата је он руководио флотом. Није било неуспеха ни у тешким ситуацијама на Балтику, ни у оним на Криму, иако је било великих потешкоћа са снабдевањем.
За заштиту бродова из ваздуха, Кузњецов је оформио обалну линију авијације. У августу 1941. године, 15 авиона-бомбардера, нанели су више од 60 удара по Берлину. Иако материјална штета није била велика у престоници Трећег рајха, паника је била посејана.
Моћна артиљерија совјетске флоте постала је основна сметња и за напад на Лењинград. Од морнара под руководством Кузњецова биле су формиране бригаде за пешадијске операције. Они су херојски бранили Москву, Одесу и Севастопољ. Немци нису успели да заузму ни једну војну-морску базу.
Средином рата Кузњецов је изнео иницијативу о стварању Нахимовских школа за децу сирочиће који су остали без родитеља након рата.
У фебруару 1944. године, Кузњецов је први у СССР добио звање адмирала флоте, равно чину маршала. Али, после рата су му два пута одузимали то звање. А све то због непоколебљивих ставова Кузњецова, које је заузимао када се радило о заштити домовине. Имајући у виду ратно искуство, он је инсистирао да се граде подморнице, бродови, разарачи, а најважније носачи авиона. Ипак, Стаљин је био против тих планова, и оптужио је Кузњецова да се бавио шпијунажом. Војни начелник није пао духом и поново се попео до адмиралског чина. Следећи пут, на њега се обрушио Хрушчев. Звање адмирала му је враћено тек постхумно.
