Већ после Великог отаџбинског рата, Рокосовски је био у најближем окружењу Јосифа Стаљина, који му се обраћао именом, а не „друг Рокосовски“- што је била велика част.
Биографија Константина Рокосовског говори о његовој блиставој војној каријери. Како је постао сироче још у раној младости, себе је сам издржавао и завршио 4 разреда Градске школе у Варшави. Први светски рат Рокосовски је завршио са звањем млађег унтер-официра. Ипак, као и са многим другим војницима и официрима тог времена, судбина се поигравала током година „Великог терора".
Августа 1937.године Рокосовски је био ухапшен и оптужен за везе са јапанском и пољском обавештајном службом, говори војни историчар Јуриј Жук:
Рокосовског су ухапсили у вези са завером Тухачевског који је себе видео на месту Стаљина. Веома велика група војника је била ухапшена и убијена- то је време Јежова. Када је дошао Берија, многи од оних који нису били осуђени, били су пуштени на слободу. Иако је Рокосовски пренео невероватна физичка страдања: ломили су му ребра, пребијали чекићем прсте, он се стоички држао. Потом је био враћен у армију.
Рокосовски- то је човек коме би требало подићи споменик у центру Москве. Како говоре историчари, Рокосовског се војници нису плашили на фронту, већ су га волели и клањали се његовом ауторитету.
Говори војни историчар, директор музеја војске ПВО, Јуриј Кнутов:
Ево, на пример Курска битка, где је Рокосовски командовао Северним крилом. На јужном су били Ватутин и Василевски. Најважнија је од свих је битка за Берлин, операција Багратион и друге операције за које се испоставило да су биле преломне током Другог светског рата- оне се не би добро завршиле без Рокосовског, обзиром на то колико је он био талентован као војсковођа.
За своје изванредне заслуге током Белоруске офанзиве, Константину Рокосовском је било додељено звање Маршала СССР. И управо под његовом командом 1945.године, била је одржана Парада победе на Црвеном тргу у Москви.
