Прича о рударско-топионичарском басену Трепча распламсала се ових дана после покушаја приштинске владе да присвоји овај комбинат који је 1999. године држава Србија предала на управљање, према тадашњем политичком споразуму, Унмику. Међутим, 2000. године тадашњи шеф Унмика Бернард Кушнер, је, под изговором да, као лекар не може више да дозволи загађивање животне средине, и тровање становништва оловом, на волшебан начин, пренео те ингеренције Србије на косовске институције. Од тада, Трепча фактички функционише као два предузећа — једно на југу Косовске Митровице, под Албанцима и други, мањи део на северу истог града, под управом Срба.
Коилко вреди Трепча али и колико је рудно богатсво на Космету најбоље говоре подаци Светске банке која вредност минералних резерви на Косову процењује на 13,5 милијарди евра, од чега је само удео рудника олова у Трепчи вредан три милијарде евра. Преостали капацитет руде је наводно око 29 милиона тона, од чега 999.000 тона чини олово, 670.000 тона чини цинк, и 2.200 тона злато. Трепча, као једно од највећих налазишта олова и цинка у Европи 1999. године је имало приход од 200 милиона долара, док данас има дуг од око 150 милиона евра.
Од Унмика до Владе Косова
Према подацима из јуна 2014. године, од августа 2000, администрацију, односно, право управљања, по резолуцији 1244 СБ ОУН, над капацитетима „Трепче“ на територији Косова и Метохије, преузео је Унмик после чега је формирао и регистровао нови привредни субјекат „Трепча ундер Унмик Админситратион“, у чије име се обавља највећи део активности „Трепче“ на Космету.
Унмик је 2002. године, право управљања делегирао на своју агенцију КТА (Косово Труст Агенцy/Косовску агенцију поверења), а затим се Косовска агенција за приватизацију, ПАК (Приватизатион Агенцy оф Косово) коју је формирала 2008. године Скупштина Косова, самопрогласила надлежном и за Трепчу. Такође, 2009. године, без знања и сагласности руководства Трепче (севера) и Унмика, ова агенција је код Агенције за привредне регистре (АПР) КиМ-а, пререгистровала постојећу компанију „Трепча Ентерприсе ундер КТА Администратион“ (регистровао ју је УНМИК) у "Трепча Ентерприсе ундер ПАК Администратион", са адресом јужног дела „Трепче“ као седишта фирме (јужна К. Митровица), користећи остале елементе из постојеће регистрације, укључујући и овлашћена лица.
За руководство „Трепче“ је правно лице "Трепча Ентерприсе ундер КТА Администратион" једина прихватљива законска форма, која може привремено функционисати, по међународној регулативи на КиМ.
Без обзира на претходне чињенице, „Трепча“ је наставила и континуитет правног лица Холдинг РМХК „Трепча“ а.д., са српским управљањем.
С друге стране, свака српска активност ка комбинату „Трепча“, блокира се од стране такозваних косовских институција, односно Косовске приватизационе агенције, која се крајем 2011. године, самопрогласила за „администратора“ „Трепче“ на Косову и Метохији. Ова агенција је маја 2011. године, донела уредбу којом је забранила продају свих производа „Трепче“, због неприхватања њихове надлежности од стране руководства Комбината „Трепча“ из Звечана.
О свему овоме, редовно су обавештавана ресорна министарста Републике Србије, а о оваквом дискриминсаторском односу косовских институција према „Трепчи Север“, обавештаван је и СБ УН од стране генералног секретара УН, а у вези тога постављена су и питања у Европском парламенту, канцеларији бивше европске комесарке Кетрин Ештон.
Укупан број радника по евиденцији кадровске службе Комбината на дан 31.12.2013. године је 3.135. Од овог броја око 1.100 прима зараду, а око 1.700 прима „стипендије", у износу од 30 евра месечно које је увео УНМИК када је преузео управљање над „Трепчом".
Сви радници примају накнаде за незапослене Владе Србије, а велико оптерећење представљају радници који су протерани са својих радних места јужно од реке Ибар, њих око 1.800. Одлуком синдиката, врши се месечна измена радне снаге, то јест „ротација“ радника у непроизводним секторима. На овај начин ублажава се социјална нестабилност.
Акционари и настанак Трепче
Експлоатација рудника у Трепчи почела је у још у 14 веку у доба краља Милутина, а вађење руде настављено је и у Отоманском царству. После Првог светског рата, Британци су 1927. године основали компанију „Трепча Минес Лимитед“ и отворили нови рудник. У Другом светском рату, управу је преузела нацистичка компанија у власништву Хермана Геринга, а затим следи национализација. У међувремену, наследници неколико предратних власника Трепче, попут породица Савчић и Ацовић, рехабилитовани су и желели су да учествују у расподели. Мнеђутим, међународна управа на Косову је 2008. године саопштила да је за њу једина важећа структура власништва Трепче она према којој је 25 одсто комбината у друштвеном власништву, 66 одсто у рукама Фонда за развој Србије, два одсто има ЕПС и по нешто више од два одсто Југобанка, Беобанка и Прогрес. Код Агенције за привредне регистре Србије од 2010. године уписана је РМХК Трепча а. д. Звечан у реструктурирању, у чијем власништву Фонд за развој учествује са 54 одсто, Дунав банка Звечан са 11,14 одсто, Генералекспорт са 6,7, прогрес, Југо и Дунав банка са мање од два процента.
Што се тиче Београда Фонд за развој Србије је већински власник Трепче. У Приштини пак инсистирају на томе да је то предузеће у реструктурирању и да онај део капитала који је уложен кроз Фонд за развој неразвијених подручја и покрајина Југославије директно припада њима, позивајући се при том на датум 29 јун 1990. када је СФРЈ почела да се распада изласком Словеније из те државе.
Чињеница је да су у претходних десетак година, компаније из Комбината „Трепча“ су постепено фактички приватизоване. У периоду до 2001. године, Косовска поверилачка агенција је по такозваном „спин оф“ методу изнајмљивања непокретности на период од 99 година, а на основу Унмик регулативе, издвојила из састава Трепче фабрике боја и лакова Екстра из Вучитрна, накита Фамипа из Призрена и индустријских батерија из Пећи. Све те фирме Албанци су продали. Истовремено, руководство северног дела и српска влада, потписали су 50 милиона долара вредан споразум о преради отпадног материјала Трепче, који је Унмик поздравио, али је Косовска поверилачка агенција зауставила његово спровођење.
Као економски гигант, Трепча је током осамдесетих година запошљавала више од 20.000 радника. Сада институције Косова, 16 година после рата, покушавају да реорганизују Трепчу како би овај гигант поново био на услузи али само косовској економији. На томе ради Косовска агенција за приватизацију и Посебна комора Врховног Суда, и над њеним управљањем немају утицаја Скупштина и Влада. Влада Косова је у јулу прошле године апеловала на ширу јавност и код локалних експерата да представе своје идеје за реструктурирање и реорганизацију Трепче, али наглашавајући да она неће бити приватизована, већ претворена у Јавно предузеће.
У Трепчи, поред олова и цинка, има још сребра, бизмута, злата, кадмијума, германијума, селенијума, телура, индијума, талијума и других ретких елемената који спадају у елементе индустрије високе технологије. Из рудника Трепча је у периоду од 1950. до 1985. године извађено око 8.7 тона злата односно око 250 кг годишње. Парола која је годинама важила „Трепча ради Београд се гради“, сада комотно може да се преименује у „Трепча ради Приштина се гради.“
