00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Да ли Хрватска успорава пут Србије ка ЕУ?

© Flickr / Security & Defence AgendaКолинда Грабар Китаровић, председница Хрватске
Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске - Sputnik Србија
Пратите нас
Министарство правде саопштило је да власти у Србији неће, упркос захтеву хрватских посланика у ЕП, променити Закон о надлежности за суђење за ратне злочине у бившој Југославији.

Србија је одбила захтев хрватских посланика у Европском парламенту да промени закон о надлежности за суђење за ратне злочине у бившој Југославији, потврђено је у Министарству правде Србије.

Овакав потез хрватске стране отворио је и питање — може ли то угрозити већ довољно крхке односе Београда и Загреба?

Хрватски посланици поднели су, наиме, у Европском парламенту 12 амандмана и затражили измену српског Закона о надлежности за суђење за ратне злочине. Овакав захтев хрватски посланици су изнели како би њихов држављанин Вељко Марић, који је осуђен на основу овог закона, могао бити пребачен у Хрватску где би, како су навели, “имао поштено суђење".

Ако захтев не буде испуњен, Загреб је чак запретио и блокирањем поглавља о правосуђу у преговорима Београда и Брисела о чланству Србије у ЕУ.

Председник Коалиције удружења избеглица из Хрватске, Миодраг Линта, за Спутњик каже да је овакав поступак хрватске стране у Европском парламенту још један доказ да ће Хрватска учинити све што је у њеној моћи да да блокира Србију на њеном путу европских интеграција.

Линта сматра да је одбијање наше земље да удовољи хрватском захтеву добра вест, и подсећа да је српски Закон о надлежности за суђење за ратне злочине, који Хрватска сада подношењем амандмана у Европском парламенту оспорава, донет у сарадњи са међународним организацијама.

“Наш закон у складу је са чланом 15 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, у коме се јасно каже да све државе имају обавезу да процесуирају ратне злочине”, истиче Линта и додаје да ратни злочини “апсолутно нису власништво Републике Хрватске”.

Док шефица хрватске дипломатије, Весна Пусић, наводи да “за комшије неће бити попуста” и да Србија мора да испуни све критеријуме на путу ка Европској унији, Никола Јовановић из Центра за међународну сарадњу и одрживи развој за Спутњик каже да га овакав развој догађаја у Европском парламенту није изненадио.

“Не треба имати никаквих илузија, нарочито након избора новог председника у Хрватској, да ће они имати нешто тврђу политику према Србији, и да ће покушати да процес проширења ЕУ користе за спровођење неких циљева на западном Балкану”, категоричан је Јовановић.

© Flickr / UN WomenПусић: Не видим разлога зашто Влада не би пристала на размену затвореника
Пусић: Не видим разлога зашто Влада не би пристала на размену затвореника - Sputnik Србија
Пусић: Не видим разлога зашто Влада не би пристала на размену затвореника
Јовановић наводи да су све чешћи случајеви да чланице Уније условљавају европски пут кандидата за чланство, и подсећа да је то радила и Словенија Хрватској.

“То је лоша матрица, јер искуство показује да, без обзира да ли је нека држава чланица ЕУ или не, бенефит повећања трговине и стварања већег тржишта које би заинтересовало стране инвеститоре, може бити остварен само кроз регионалну сарадњу”, истиче Јовановић.

Програмски директор ЦИРСД-а додаје да је, на жалост, вишедеценијска пракса у региону да се иде на политику “тврде линије” према суседима:

“То никоме не доноси добро, што се најбоље види и из чињенице да су и Србија и Хрватска у рецесији”, каже Јовановић. Наш саговорник сматра, међутим, да су потези хрватских посланика у Европском парламенту, за Србију мањи проблем од чињенице да је проширење Европске уније суспендовано, и да од 2005. године није било револуционарних корака у том правцу.

“Пут наше земље ка европским интеграцијама неће бити лак”, каже Никола Јовановић, програмски директор ЦИРСД-а, “пре свега због дугогодишње економске кризе у Европи”.

Након недавних избора у Грчкој, показало се да је та криза и политичке и социјалне природе, оцењује Јовановић у разговору за радио Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала