Србија је одбила захтев хрватских посланика у Европском парламенту да промени закон о надлежности за суђење за ратне злочине у бившој Југославији, потврђено је у Министарству правде Србије.
Овакав потез хрватске стране отворио је и питање — може ли то угрозити већ довољно крхке односе Београда и Загреба?
Хрватски посланици поднели су, наиме, у Европском парламенту 12 амандмана и затражили измену српског Закона о надлежности за суђење за ратне злочине. Овакав захтев хрватски посланици су изнели како би њихов држављанин Вељко Марић, који је осуђен на основу овог закона, могао бити пребачен у Хрватску где би, како су навели, “имао поштено суђење".
Ако захтев не буде испуњен, Загреб је чак запретио и блокирањем поглавља о правосуђу у преговорима Београда и Брисела о чланству Србије у ЕУ.
Председник Коалиције удружења избеглица из Хрватске, Миодраг Линта, за Спутњик каже да је овакав поступак хрватске стране у Европском парламенту још један доказ да ће Хрватска учинити све што је у њеној моћи да да блокира Србију на њеном путу европских интеграција.
Линта сматра да је одбијање наше земље да удовољи хрватском захтеву добра вест, и подсећа да је српски Закон о надлежности за суђење за ратне злочине, који Хрватска сада подношењем амандмана у Европском парламенту оспорава, донет у сарадњи са међународним организацијама.
“Наш закон у складу је са чланом 15 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, у коме се јасно каже да све државе имају обавезу да процесуирају ратне злочине”, истиче Линта и додаје да ратни злочини “апсолутно нису власништво Републике Хрватске”.
Док шефица хрватске дипломатије, Весна Пусић, наводи да “за комшије неће бити попуста” и да Србија мора да испуни све критеријуме на путу ка Европској унији, Никола Јовановић из Центра за међународну сарадњу и одрживи развој за Спутњик каже да га овакав развој догађаја у Европском парламенту није изненадио.
“Не треба имати никаквих илузија, нарочито након избора новог председника у Хрватској, да ће они имати нешто тврђу политику према Србији, и да ће покушати да процес проширења ЕУ користе за спровођење неких циљева на западном Балкану”, категоричан је Јовановић.
“То је лоша матрица, јер искуство показује да, без обзира да ли је нека држава чланица ЕУ или не, бенефит повећања трговине и стварања већег тржишта које би заинтересовало стране инвеститоре, може бити остварен само кроз регионалну сарадњу”, истиче Јовановић.
Програмски директор ЦИРСД-а додаје да је, на жалост, вишедеценијска пракса у региону да се иде на политику “тврде линије” према суседима:
“То никоме не доноси добро, што се најбоље види и из чињенице да су и Србија и Хрватска у рецесији”, каже Јовановић. Наш саговорник сматра, међутим, да су потези хрватских посланика у Европском парламенту, за Србију мањи проблем од чињенице да је проширење Европске уније суспендовано, и да од 2005. године није било револуционарних корака у том правцу.
“Пут наше земље ка европским интеграцијама неће бити лак”, каже Никола Јовановић, програмски директор ЦИРСД-а, “пре свега због дугогодишње економске кризе у Европи”.
Након недавних избора у Грчкој, показало се да је та криза и политичке и социјалне природе, оцењује Јовановић у разговору за радио Спутњик.
