Делегације САД и ЕУ састају се већ осми пут, настављајући преговарачи маратон поводом предстојећег споразума о зони слободне трговине, званично Трансатлантском трговинско-инвестиционом партнерству, TTIP. У складу са утврђеним редом, актуална преговарачка рунда одржава се од 2. до 6. фебруара у Бриселу. У земљама ЕУ се, у међувремену, поново захухтавају дискусије поводом сврсисходности потписивања планираног споразума у принципу.
Највећи камен спотицања постао је предлог америчке стране да се у текст будућег споразума укључи такозвана клаузула о заштити права инвеститора. Звучи логично – ко би се залагао за погоршање инвестиционе климе? Али како каже позната изрека, ђаво се крије у детаљима. Како предлаже старији атлантски партнер, ова иста права у случају некаквих препрека од стране поједине владе, треба да бране неки судови невезани за државно судство. Како су утврдили медији, у таквим судовима једна иста лица иступају као адвокати, тужиоци и судије. Процеси су затворени, жалбе на изречене пресуде се не примају. Јасно је да ће сличне услуге плаћати пре свега крупни концерни. А како гласи познати афоризам, колико пара, толико музике.
Ових дана представници грчке Сиризе и Независни Грци, који су ових дана дошли на власт, категорично су изјавили да никако неће ратификовати споразум о Трансатлантском трговинско-инвестиционом партнерству. Више од милион и триста хиљада потписа сакупила је инициајтива европске јавности под девизом: „Зауставити Трансатлантско трговинско-инвестиционо партнерство“.
Против режима тајности око преговора, уведеног и у самој Европској комисији, заложило се пет европских невладиних организација. Они су уложили одговарајућу жалбу представнику за људска права у ЕУ, Емили О Рајли.
Низ експерата, као што је на пример и шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов, сматра да преговори о зони слободне трговине између САД и ЕУ тешко да ће бити заустављени.
„Мислим да ће споразум бити потписан, без обзира на све противречности које садрже нека поглавља овог документа – каже Белов.
Он значи битан пораст бруто друштвеног производа и и за САД, и за Европу. Зато све нијансе које нервирају одређене интересне групе не могу се поредити са оним плусевима које ће добити економија оба привредно-политичка простора.
Макроекономски разлози несумњиво имају велики значај, као и интереси представника различитих свефи бизниса. А обичне Европљане брине и друга страна ствари. У мејлу редакцији наша слушатељка Карин Цимерман из немачког Нојнкирхен-Зејелшајда писала је о директору фабрике за производњу аутомобилских делова који је у телевизијском интервјуу хвалио споразум о Трансатлантском трговинско-инвестиционом партнерству.
Стиче се осећај, пише између осталог Карин Цимерман – да људи од дрвета не виде шуму. За директора фабрике ово дрво је чак вероватно врло важно. А шума је демократија, питање преласка власти са народних делегата бизнис-моћницима. Ево у чему је суштина. Зато – не, не и опет не!
Да ли се овакви гласови чују са обе стране Атлантика?
