Антикризни програм Русије као одговор на санкције Запада

Влада Русије предложила је антикризни програм подршке економији за период  2015-2016. године.

Програм који ће бити представљен крајем фебруара у коначном облику, сада се широко разматра у друштву и у професионалним круговима.

Став Владе је да Русија мора не само да преживи у условима текуће неповољне спољнополитичке и економске конјунктуре, већ и да омогући стабилан развој економије и социјалну стабилност.

У плану се наводи седам кључних праваца. Поред подршке замени увозних производа, помоћи малом и средњем бизнису и развоја пољопривреде, у социјалној сфери се планира компензација инфлационих трошкова пензионерима и породицама са више деце као и борба против незапослености. Објављена је и оптимизација буџетских давања. Смањиће се финансирање државног аппарата с изузетком одбране, чији се буџет неће изменити.

Према одредбама антикризног плана, за подршку економији државе, потребно је обезбедити трилион и 375 рубаља (око 20,5 милијарди долара), а министар финансија Антон Силуанов скреће пажњу да извори додатних расхода у овом владином плану, још нису одређени.

Програм,, осим економских, мора садржати и политичке одлуке, сматра главни уредник „Финансијске газете“, доктор економских наука Николај Вардуљ. У разговору за радио „Спутњик“ он каже:

„Руска влада има антикризни програм и то је добро! Програм ће се још кориговати, али општи принципи су јасни. Сличног, свеобухватног програма још није било. Требало би додати да се Русија до сада није сусретала са овако великом кризом, када је ограничен доступ међународно-кредитним институтцијама, када западне санкције појачавају све економске потешкоће. У таквој ситуацији поставља се питање чиме компензовати одсуство извора финансирања економије? Нажалост, то је могуће само на рачун унутрашњих ресурса — Фонда националног благостања и уз ефикасан рад Националне банке“.

Економисти сматрају да је ембарго на испоруке пољопривредних производа у Русију из земаља које подржавају санкције, који је одређен као одговор на западне санкције, слаба и неефикасна мера и не одговара обиму ограничења са Запада. Руске контрамере, у том смислу и секторалне, морале би бити много жешће.

Оно што недостаје у антикризном програму владе, по мишљењу Николаја Вардуља, су конкретне идеје како натерати Запад да укине санкције Русији. Разлог за увођење санкција је наравно политички, али њихов је циљ наношење велике штете руској економији, уверен је он.

„Санкције Русију одвајају од будућности. Замена увозних производа је принудна мера, која ће чак и ако буде успешна, довести до губитка ресурса који не може бити тако лако замењен – времена“, сматра Вардуљ.