Српску делегацију предводиће премијер Александар Вучић и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, док ће се са друге стране стола први пут у улози премијера Косова али и преговарача наћи Иса Мустафа, али и Хашим Тачи, овога пута у својству министра спољних послова Косова.
Ново лице за столом биће и Федерика Могерини, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, која је на тој функцији заменила Кетрин Ештон.
Саговорници Спутњика са обе стране сагласни су са констатацијом да се наставак преговора одвија у донекле натегнутој атмосфери, изазваној недавном једностраном одлуком косовског премијера да смени српског министра Александра Јаблановића, али и дешавањима на Косову насталим услед изненадне миграције Албанаца ка земљама Европе.
Званичне и незваничне теме
Према званичним агендама, на столу ће се наћи питања која се тичу формирања Заједнице српских општина, правосуђа и имовине. Ван званичних тема, Приштина намерава да покрене две ствари: убрзавање визне либерализације и позивни број за Косово. Београд, с друге стране, намерава да потегне тему Трепче, коју је недавно активирала приштинска страна, али и смену српског министра у косовској Влади. Високу представницу за спољну политику и безбедност Федерику Могерини занимаће само једно: докле је на терену стигла примена Бриселског споразума.
Бељуљ Бећај, аналитичар из Приштине, сматра да наставак преговора неће донети ништа ново, пошто, како наводи, нису решена ни до сада отворена питања, као што су катастар, телекомуникације и правосуђе и није извршена имплементација ЗСО.
„Из ових разлога, немам превише наде да ће овај састанак бити успешнији од претходних. Сматрам да ће он више послужити за упознавање нових преговарача, где ће свако са своје стране објаснити зашто неке ствари нису до сада урађене.“
„Ценим да ће рак-рана преговора бити правосуђе, али да ће најболније доћи тек у каснијим разговорима, када буде почела имплементација ЗСО, где ће се водити битка и око компетенција и око тога шта ће ЗСО подразумевати. Код нас је то представљено као асоцијација, а не заједница, како је то урађено код Срба“, истиче он, али наглашава и да ће нова висока представница Могерини, у наставку ових преговора, морати много озбиљније да се позабави дефинисањем тема као што су граница или административни прелаз са Србијом и заједница или асоцијација српских општина јер, како каже, то је оно што народ на Косову очекује.
За Београд најбитнија ЗСО
Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, такође верује да ће се на столу прво наћи преглед до сада урађеног, и да ће обе стране изнети примедбе које имају једни на друге.
„Косовска делегација ће сигурно потегнути питање неотварања суда на северу Косова, питање Штрпца, где није довршена имплементација српске општине у косовски систем и питање интеграција унутар полиције Косова. Србија ће поменути Јаблановића и његову смену и Трепчу. Али главна расправа ће се водити о имовини, железници и позивном броју за Косово. Србија ће највероватније представити нацрт Заједнице српских општина, методологију по којој ће она бити представљена Министарству локалне самоуправе Косова и начин усаглашавања са косовским законима. Треба напоменути да је Тачи још раније предао нацрт закона о ЗСО Европској унији, док Србија тек сада представља статут. Али то је прича која ће трајати месецима“, сматра Јањић.
Како преноси Бета, српски шеф дипломатије Ивица Дачић је напоменуо да ће српски тим у Бриселу инсистирати на питањима имовине, повратка интерно расељених лица и положаја Српске православне цркве.
Треба подсетити да је Федерика Могерини још прошле године позвала обе стране да уочи ове рунде преговора „размене мишљења о даљој нормализацији односа“.
Бриселски споразум постигнут је 19. априла 2013. године, а последњи преговори одржани су у марту прошле године, после чега је наступила криза у косовској Влади која је довела до нових избора. Приштина је тек после шест месеци избрала нову Владу, на челу са Исом Мустафом. Делови Бриселског споразума који су до сада имплементирани су локални избори одржани 2013. године на северу Косова по косовским законима, интеграција припадника српске полиције у косовску и именовање регионалног командира полиције који је задужен за север Косова.
Поред главних преговарача оба тима, у Бриселу ће се наћи и Марко Ђурић, шеф Канцеларије за Косово и Метохију, као и технички тимови обеју страна који су се до сада бавили темама о којима ће се званично разговарати.
Ђурић: На столу више тема битних за Србе
Директор Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије Марко Ђурић изјавио је да „обавезе које произилазе (из Споразума Београд-Приштина) налажу да је Заједница српских општина сада на дневном реду, и ми ћемо се трудити да тако и буде“, и нагласио да ће делегација Београда затражити да се у дијалогу размотри више тема од значаја за српску заједницу на Косову, укључујући српску имовину, имовину Српске православне цркве на Косову и правосуђе.
Он је рекао и да је „неизоставно и питање несталих чија судбина, на обе стране, још није разјашњена“, пренела је Бета.
О Трепчи незванично
Власти у Приштини нису изразиле спремност да као тему дијалога прихвате питање српске имовине и Трепче, а висока представница Могерини затражила је да се „не заоштрава питање Трепче.“
Премијер Александар Вучић изјавио је да је Србија спремна за расправу о комбинату Трепча и да ће се у оквиру дијалога Београда и Приштине у Бриселу разговарати о томе.
Вучић је подвукао да покушај Приштине да прикаже како је „Трепча богатство Косова“ засад није успео, објаснивши да је Приштина желела да заврши приватизацију Трепче пре него што се у Бриселу отвори разговор о том проблему и спорном питању приватизације српске имовине на Косову.
