Осим по сплавовима и добром проводу, Београд је у последњој деценији постао познат и по затвореним музејима, барем оним најзначајнијим – Народном музеју и Музеју савремене уметности. Народни музеј не ради дуже од деценије, а Музеј савремене уметности затворен је нешто касније.
Протести запослених, афере о изградњи депоа, честе промене пројеката и извођача радова учинили су да реконструкција београдских музеја све више заличи на изградњу Скадра на Бојани.
Међутим, 20. децембра отпочела је реконструкција Народног музеја, а првих дана јануара ове године објављен је јавни распис за реконструкцију Музеја савремене уметности.
Министар културе и информисања Србије, Иван Тасовац, објавио је амбициозан циљ да музеји буду отворени у данима када славе јубилеје — Музеј савремене уметности 20. октобра 2015, када слави пола века рада; а Народни музеј 10. маја 2016, када слави 171. годишњицу.
Министар се обавезао јавно тако што је испред ових музеја активирао сатове који одбројавају време до поновног отварања врата посетиоцима.
„Сатови подсећају да време брзо пролази и да је неопходно да будемо фокусирани на оно што желимо да постигнемо. То не представља обавезу само према овој генерацији, него и према прецима, а и према будућности“, рекао је министар Тасовац испред Народног музеја.
Директорка те установе, Бојана Борић Брешковић, додала је да је музеј коначно дочекао дан када тачно зна када ће бити отворен, и то ће бити 10. мај 2016. године.
Директор Музеја савремене уметности Јован Деспотовић рекао је да је у току тендер за избор извођача главних грађевинских радова и припрема нове сталне поставке која треба да омогући нови поглед на југословенску уметност 20. века.
Често смо били сведоци неостварених обећања политичара. Гест Министарства културе и информисања са постављањем сатова који одбројавају до краја радова на београдским музејима пружа наду да ће се бар нека обећања остварити.
