Четворосатни разговори у оквиру наставка преговора о спровођењу Брисeлског споразума између косовског и српског премијера, Исе Мустафе и Александара Вучића, резултирали су у Бриселу парафирањем споразума о правосуђу чиме је стављена тачка, барем на папиру, што се тиче овог поглавља.
Проблем — стручни кадрови
Једно од тих питања, према речима Павла Димитријевића извршног директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), свакако јесте и прецизирање надлежности судова.
„Апелациони суд у Приштини има надлежност над свим судовима на Косову, што значи, да може да врати на поновно разматрање сваку одлуку. У том суду, колико знам, нема Срба“, каже Димитријевић напомињући да је најбитнија ставка споразума чињеница да је на овај начин и целокупни систем правосуђа на северу Косова сада, под косовским законима.
„Није јасно ни где ће бити седиште тог суда (на северу) који је сада измешетен у Вучитрн. Да ли ће бити поново у згради у Косовској Митровици или негде другде? Велики проблем су и стручни кадрови, а посебно је нејасна ситуација око адвоката, јер адвокати из Србије немају лиценцу косовске Коморе, што значи, да не могу да никога да заступају“, додаје он.
Димитријевић наглашава да јесте важан детаљ о равноправно заступљеном број лица тужилаца и судија између српске и албанске националности али да он, сам по себи, не значи много.
„Наш Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава који одређује подручја и седишта судова (како опште тако и посебне надлежности) и тужилаштава, предвиђа да се оснивање судова и јавних тужилаштава за територију АП КиМ, као и њихова седишта и подручја, уређују посебним законом, који још увек није донет а битан је за парафирани споразум“, каже он.
Струка треба да оцени споразум
Крстимир Пантић, посланик Српске напредне странке у Скупштини Србије са Косова и Метохије подсећа да је усвојени споразум из Брисела везан за правосуђе финализација оквирног договора који је постигнут са претходном Владом Косова.
„Што се самог споразума тиче, очекујем да се ових дана о њему пре свих, изјасне представници правосудних институција на Косову и Метохији, односно, да чујемо прво мишљење струке, тужилаца и судија српске националности који ће радити у тим судовима. Они би требало да дају своју оцену како ће функционисати ти судови и да ли ће у правој мери заштитии интересе Срба на Космету“, каже Пантић.
„У сваком случају, боље је имати било какав споразум везан за правосуђе, него задржати стање које смо имали до сада, са огромним бројем криминалних дела која нису могла да буду процесуирана; нити су Срби на Косову и Метохији могли да остваре своја права везано за повратак имовине или било које право које им је гарантовано и нашим и косовским законима“, каже Пантић наводећи као пример „правног колапса“ случај Оливера Ивановића, лидера СДП-а који дуже од годину дана борави у притвору без адекватне правне заштите.
Политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли, осим што сматра да је врло важно што је дијалог после готово годину дана паузе настављен, истиче и да је постигнути споразум о правосуђу, до сада наважнији потписани документ.
„Коначно ће се почети са спровођењем правног система на северу. Али, остаје и да се види како ће се спровести тај споразум“, напомиње Шехоли.
Он је додао да ће у Суду радити једнак број тужилаца Срба и Албанаца, то јест по девет. Премијер је саопштио и да ће митровачки суд имати огранке и у Зубином Потоку и Лепосавићу, на чему је српска страна инсистирала.
